IKT i promena uloge nastavnika

IKT i promena uloge nastavnika

Dinamičan razvoj informacionih tehnologija korenito menja paradigme učenja i obrazovanja, pa se i uloga nastavnika menja. Kako pokazuje nastavnička praksa, učenici koriste informaciono-komunikacionu tehnologiju bez ikakvih teškoća. Problem, međutim, leži u njihovoj nezainteresovanosti za nastavne sadržaje. Postavlja se pitanje može li nastavnik ponuditi učeniku nešto čega već nema na Guglu. Jedan od odgovora ovakvom izazovu bi bio – učiti učenike da internet koriste na konstruktivan način.

Kompetencije – valuta vrednija od diplome

Možda ćemo do 2020. godine decu u školu voziti samoupravljajućim automobilom, ali to ne znači da će im predavati avatari. Uspehu tehnologije će i dalje prethoditi kompetencije nastavnika.

Danas, diplome zaslužene godinama provedenim u školi predstavljaju dominantnu sertifikaciju učenja. Ipak, u skoro svim slučajevima ove diplome ne potvrđuju ništa osim činjenice da je neko proveo određeno vreme svog života u školi. Sertifikacije zasnovane na kompetencijama koje testiraju specifične veštine i povezivanje individualnih veština u profesionalne grupacije postaće u budućnosti globalna valuta za poslodavce i one koji traže posao.

Tradicionalna, onlajn i hibridna nastava

Iako internet nije lek za pitanja obrazovanja u ovoj zemlji, on može pomoći da se obezbedi veći pristup obukama. Ovo je moćno sredstvo u kombinaciji sa nastavnim planovima i programima kreiranim i vođenim od strane edukatora praktičara. Ljudski faktor je uvek važan.

Novu obrazovnu tehnologiju moraju pratiti promene u ostalim elementima nastave, pre svega u oblicima, metodama i tehnikama rada.

Deca danas mogu proširiti zidove svojih učionica kako bi sarađivala sa drugim učenicima, drugim nastavnicima i poznatim autorima, naučnicima i stručnjacima. Nastavu mogu prilagoditi sebi, učeći s mesta koje im najviše odgovara.

Projektna nastava i IKT

Projektnu nastavu izdvajam kao efikasnu jer podstiče radoznalost učenika i učenje s razumevanjem, nasuprot tradicionalnom obliku nastave, koji se temelji na akumuliranju činjenica i podataka. Takođe, ova nastava privikava učenike na interdisciplinarni rad i usvajanje metoda naučnoistraživačkog rada, podstičući razvoj istraživačkih, komunikacijskih, organizacijskih i kritičkih sposobnosti učenika.

Projektnu nastavu je i u celosti moguće organizovati onlajn. Uz pomoć projektnih alata, timovi učenika mogu kreirati sajt na internetu, na NetPro serveru, u svrhu svog projekta. Ovakav vid rada podstiče kooperaciju, a nakon urađenog projektnog zadatka, javna diskusija se odvija na onlajn forumima.

Procenjivanje tuđeg rada, ili rada druge grupe učenika, može poboljšati stečeno iskustvo. Grupe uče jedne od drugih posmatrajući različita rešenja istog problema.

Interpretacija podataka – najvrednija veština budućnosti

Iako će u budućnosti računari sve više biti korišćeni u statističkim analizama i proračunima, ljudski faktor će biti nezamenljiv u interpretaciji podataka. Analitičke sposobnosti učenika će stoga biti neophodne, a metode razvijanja analitičkog mišljenja postati novi vid opismenjavanja.

Veliki broj referenci-linkova učeniku nudi mogućnost izbora. Samim tim, njega pokreće unutrašnja motivacija, želja za saznanjem i povezivanjem činjenica na stvaralački način. Učenici postaju uključeni u nastavni proces. Stavljanjem učenika u centar nastavnog procesa, ne isključujemo nastavnika. Naprotiv, takva vrsta autonomije zahteva kreativne aktivnosti koje korak po korak pokazuju učeniku kako da postane nezavisan istraživač.
Nova uloga nastavnika bi stoga bila – pokazati učenicima neograničene mogućnosti istraživanja.

Ovom procesu se ne treba opirati, već ga podržati kao novi vid vitalnosti nastavnog procesa.

Autor bloga: dr Biljana Ćirić

Biljana Ćirić je doktorirala na Filozofskom fakultetu u Nišu, gde je držala vežbe iz Književnosti od renesanse do racionalizma. Radila je i na Velikotrnovskom univerzitetu u Bugarskoj, gde je predavala srpski jezik. Uže oblasti njenog istraživanja su raguzeologija, teorija kulture i komunikologija. Učestvovala je na velikom broju naučnih skupova međunarodnog karaktera i autor je brojnih naučnih radova. Trenutno radi u Institutu za moderno obrazovanje u Beogradu.