IKT u nastavi književnosti

IKT u nastavi književnosti

 

Novu obrazovnu tehnologiju moraju pratiti promene u ostalim elementima nastave, pre svega u oblicima, metodama i tehnikama rada.

Predstavićemo metodički model obrade Šekspirovih dela, fokusirajući se pre svega na lik glavnog junaka, pri čemu je i sama nastavna interpretacija Šekspirovih dramskih tekstova metodološki inovirana uključivanjem novog istorizma u stručnu nastavnu metodologiju.

Obrazovni, vaspitni i funkcionalni ciljevi

1. Ukazivanjem na biografske specifičnosti i kulturološki kontekst, ukazujemo na poetičke osobenosti koje predstavljaju suštinska obeležja renesansne književnosti.
2. Na osnovu Šekspirovih stavova o stvaralaštvu, odnosu književnosti i stvarnosti, autorstvu, individualnosti, vremenu, prostoru i sl, učenici će biti podsticani na razmišljanje o ovim fenomenima i kategorijama, na izgradnju sopstvenih stavova o njima i iznošenje svojih mišljenja i sudova.
3. Kroz samostalni stvaralački rad, biće pokretani kreativni potencijali učenika, poboljšavana njihova informatička i informaciona pismenost.

Faze istraživačkog zadatka

1. Definisanje problema i određivanje teme;
2. Prikupljanje građe. Ovo je faza u kojoj učenik koristi prednosti IKT-a (tablet uređaji, Amazon Echo, Alexa, VR naočare) kako bi se na što bolji način upoznao sa istorijskim kontekstom u kojem je autor stvarao, tj. kako bi se upoznao sa što većim brojem tekstualnih tragova prošlosti;
3. Sistematizacija građe i izrada projektnog zadatka;
4. Prezentacija;
5. Evaluacija (ocena rada od strane nastavnika, ali i međusobno takmičenje učenika u kvalitetu projekata).

Projektna nastava se može i u celosti organizovati online. Uz pomoć projektnih alata, timovi učenika mogu kreirati sajt na internetu u svrhu svog projekta. Ovakav vid rada podstiče kooperaciju, a nakon urađenog projektnog zadatka, javna diskusija se odvija na onlajn forumima. Procenjivanje tuđeg rada, ili rada druge grupe učenika, može poboljšati stečeno iskustvo. Grupe uče jedne od drugih posmatrajući različita rešenja istog problema.

Samooblikovanje identiteta

Ishodi istraživanja bi bili: upoznavanje sa konceptom samooblikovanja identiteta; razumevanje procesa oblikovanja književnog lika putem naracija; spoznaja na koji način istorija utiče na tekst i tekst na istoriju; kao i shvatanje dramskog teksta kao male delatne sile u istoriji.

Pod samooblikovanjem identiteta Stiven Grinblat podrazumeva proces samosvesnog, voljnog oblikovanja nečije javne ličnosti, od oblačenja i ponašanja do mišljenja, a u skladu sa socijalno prihvatljivim normama jednoga društva. Pritom, Grinblat naglašava uticaj književnih i drugih umetničkih uzora, kao i recipročnost procesa, odnosno učitavanje oblikovanih identiteta u umetnička dela.

Prednosti i mane ovakvog pristupa

Novi istorizam kao pristup dramskom tekstu, u kombinaciji sa projektnom nastavom i prednostima koje nudi IKT, pruža mogućnost pre svega nadarenim učenicima da iskažu svoju kreativnost na najbolji način, da uče u skladu sa svojim interesovanjima i napreduju tempom koji im najbolje odgovara.

Mane ovog pristupa ogledale bi se u prvom redu u činjenici da je ovakav vid nastave namenjen manjoj grupi učenika, da je za ovakvu nastavu potrebno izdvojiti duži vremenski period i određene tehničke preduslove, što otvara prostor daljim istraživanjima.

Promene predstavljaju nepovratan proces. U tom procesu treba pratiti one koji su u obrazovanju najvažniji i čiji napredak čini suštinu obrazovanja – učenike.

Autor bloga: dr Biljana Ćirić

Biljana Ćirić je doktorirala na Filozofskom fakultetu u Nišu, gde je držala vežbe iz Književnosti od renesanse do racionalizma. Radila je i na Velikotrnovskom univerzitetu, gde je predavala srpski jezik. Uže oblasti njenog istraživanja su teorija kulture i komunikologija. Učestvovala je na velikom broju naučnih skupova međunarodnog karaktera i autor je brojnih naučnih radova. Trenutno radi u Institutu za moderno obrazovanje u Beogradu.