English
Kako da uz virtuelnu stvarnost budete pametniji i u boljoj formi
Iako stručnjaci za tehnologiju već decenijama predviđaju usvajanje virtuelne stvarnosti (VR) na širem planu, nedavni razvoj tehnologije i pad cene u maloprodaji su nas pomerili ka ključnoj tački. Investitori i ljubitelji tehnike vide VR kao jednu od najpopularnijih tehnologija u nastajanju. Mnogi veruju da je ona već tu.
Pa ipak, pitanje nije kada ćete imati VR naočare u svojoj dnevnoj sobi, već zbog čega biste ih želeli i kako nam one mogu pomoći da rešimo neke neugodne probleme.
Na polju obrazovanja, na primer, nedavna istraživanja pokazuju da studenti koji uče uz pomoć VR-a postižu daleko bolje rezultate od onih koji uče u tradicionalnom okruženju. Jedno istraživanje sprovedeno u Kini na temu uticaja koji VR ima na akademski učinak bavilo se načinom na koji studenti usvajaju astrofizičke koncepte.
U odeljenju od 40 studenata, u kojoj polovina uči uz pomoć VR tehnologije, a polovina pomoću tradicionalnih metoda, studija je testirala asimilaciju znanja neposredno po završetku kursa i nakon dve nedelje. Studenti koji su učili u VR okruženju imali su značajno bolje rezultate na oba testa – bili su u proseku bolji 27.4% neposredno nakon nastave, i 32.4% bolji nakon dve nedelje. Štaviše, studenti koji postižu slabe rezultate u tradicionalnoj nastavi, istakli su se u VR okruženju postigavši u proseku 15.8% bolji uspeh od najboljih studenata u tradicionalnom okruženju.
Potencijal VR-a da ubrza i poboljša učenje i zadržavanje znanja odnosi se na razne veštine i predmete, od učenja novog jezika do obuke za hirurge. Prepoznavanje ovog potencijala dovelo je do razvoja brojnih startapa, poput zSpace, Alchemy VR i Immersive VR Education, koji se fokusiraju na razvijanje sadržaja za potrebe obrazovanja i obučavanja.
U oblasti zaštite zdravlja je sve više dokaza da se VR može koristiti u lečenju mnogih mentalnih poremećaja, uključujući paranoju, posttraumatski stresni poremećaj (PTSP) i anksioznost, kao i u terapiji bola. Na primer, nedavno istraživanje koje se bavi lečenjem PTSP-a kod ratnih veterana, pokazuje da je Virtual Reality Exposure Therapy (VRE, terapija izlaganjem VR-u), gde se u procesu lečenja pomaže pacijentima da ponovo prožive traumatične događaje – efikasnije smanjuje simptome nego tradicionalno lečenje, te da rezultati ostaju i 12 meseci nakon VR terapije. Bravemind, razvijen na Univerzitetu Južne Kalifornije, jedan je od primera ove nove vrste terapeutskih aplikacija.
Osim pozitivnog uticaja koji VR može imati u školstvu i zdravstvu, pojavljuju se i aplikacije u sferi sporta i rehabilitacije. Na primer, Strivr Labs pomaže sportistima da poboljšaju svoj učinak kroz VR trening. Istraživanja su pokazala da, u poređenju sa tradicionalnim treningom, i sportisti i rekreativci imaju 20% brže reakcije nakon VR treninga. Ovakvi rezultati su zainteresovali mnoge poznate lige, što je dovelo do saradnje između Strivra i organizacija kao što su NHL, PGA Tour ili Fudbalski savez Nemačke. Ovi rezultati su takođe stvorili osnov za aplikacije koje se bave rehabilitacijom sportista i pacijenata sa fizičkim poremećajima.
Kao što su pokazale neke od novih aplikacija, jedino što ograničava potencijal VR-a je naša kreativnost i sposobnost da učinimo ovu tehnologiju dostupnom širokom broju ljudi. Kompanije kao što je HTC, koja je napravila VIVE, shvatile su ovo i uložile 10 miliona dolara u stipendiranje i podsticaj developera, stvaraoca sadržaja, onih koji rešavaju probleme i donose promene, ne bi li iskoristile moć VR-a.
Autor bloga: dr Biljana Ćirić
Biljana Ćirić je doktorirala na Filozofskom fakultetu u Nišu, gde je držala vežbe iz Književnosti od renesanse do racionalizma. Radila je i na Velikotrnovskom univerzitetu, gde je predavala srpski jezik. Uže oblasti njenog istraživanja su teorija kulture i komunikologija. Učestvovala je na velikom broju naučnih skupova međunarodnog karaktera i autor je brojnih naučnih radova. Trenutno radi u Institutu za moderno obrazovanje u Beogradu.
