English
Kako razvijati emocionalnu inteligenciju kod učenika mlađeg školskog uzrasta
Poznat je podatak da je u sadašnjem sistemu školovanja malo pažnje usmereno na razvoj emocionalne inteligencije kod dece i da su i aktivnosti kojima se to podstiče malo zastupljene u nastavnim planovima i programima.
Sa druge strane, društvo sve više ističe da savremeni čovek treba da bude emocionalno inteligentan i da to doprinosi uspešnosti u životu. Naime, ima ljudi koji imaju visok IQ, ali nisu dovoljno razvili svoju emocionalnu inteligenciju. Nisu toliko uspešni u životu jer nisu dovoljno razvili svoje potencijale. Ono što je dobro jeste da emocionalna inteligencija može da se razvija.
Šta je emocionalna inteligencija?
Emocionalna inteligencija predstavlja sklop više sposobnosti: sposobnost sporazumevanja, sposobnost samokontrole, samouverenja i sposobnost empatije. Emocionalna i racionalna inteligencija su komplementarne. Hauard Gardner je prvi pomenuo da postoji sedam različitih vrsta inteligencije, a da je emocionalna inteligencija jedna od njih.
Postoji pet osnovnih područja emocionalne inteligencije:
- Spoznavanje emocija ili samosvest
Radi se o prepoznavanju osećanja u trenutku kada se ispoljavaju. Nemogućnost da prepoznamo naša prava osećanja dovodi nas do toga da od njih zavisimo.
- Upravljanje emocijama
To je sposobnost koja se zasniva na savladavanju emocija i upravljanju njima.
- Samomotivacija
Samomotivacija je savladavanje veštine upravljanja emocijama koje vode ka određenom cilju.
- Prepoznavanje emocija kod drugih
To je empatija – sposobnost koja se zasniva na samosvesti.
- Umeće održavanja međusobnih odnosa
Zasniva se na veštini razumevanja tuđih emocija.
Kako razvijati emocionalnu inteligenciju kod učenika mlađeg školskog uzrasta?
Jedan od osnovnih zadataka roditelja i škole jeste naučiti dete da prepozna emocije i upravlja njima. Deca svoja osećanja izražavaju spontano i iskreno. Sa jedne strane, to je dobra osobina, ali zbog te svoje sposobnosti deca teško kontrolišu emocije, odnosno često ih izražavaju na način koji nije društveno prihvatljiv. Odrasli treba da nauče decu kako da svoje emocije izražavaju na prihvatljiv način.
Emocije same po sebi nisu ni dobre ni loše. Možemo da ih podelimo na prijatne (radost, sreća, ljubav) i neprijatne (ljutnja, tuga, strah). Za svaku od njih postoji razlog zašto se javlja. Emocije postoje da bi nas zaštitile i da bismo se bolje prilagodili okolini. Ljutnja nam pomaže da se odbranimo. Tuga nam pomaže da prebolimo gubitak. Strah nas sprečava da dovedemo sebe u nepotrebnu opasnost. Izražavanje svih ovih emocija od presudne je važnosti za našu sreću. Radost, četvrtu emociju, počinjemo da iskazujemo kada su zadovoljene sve potrebe.
Proces socijalizacije emocija teče kroz:
- posmatranje i oponašanje;
- učenje po modelu ljudi iz bliske okoline;
- usmeravanje emocionalnih reakcija od strane roditelja i škole.
Igre koje mogu poslužiti za razvoj emocionalne inteligencije:
- Emocionalni rečnik
Prvo se napravi lista osećanja, pa se za svako osećenje napravi mali album sa slikama koje predstavljaju taj osećaj. Pored slike se napiše kada se dete tako osećalo (priča ili crtež).
- Pantomima osećanja
Prvo se naprave kartice sa osećanjima. Potom dete izvuče jednu karticu i bez reči odglumi osećanje koje je označeno na kartici. Ono dete koje prepozna osećanje dobija karticu, a zatim uzima novu i glumi.
Pogodi osećanja
Jednu rečenicu, npr. „Idem u prodavnicu”, treba izgovarati različitim rečeničnim intonacijama; može se dopuniti i pokretom. Ostala deca pogađaju koja je emocija u pitanju.
- Šta kaže ovo lice
Potrebne su slike iz časopisa, fotografije lica ili crteži lica koja pokazuju određenu emociju. Deca pogađaju šta oseća lice, šta kaže lice, koju bi priču ono moglo da nam ispriča.
- Skala emocija
Na panou se prvo nalepe smajlići koji iskazuju tri stanja (sreću, neutralno stanje, tugu). Deca na osnovu njih uče gradaciju emocija. U svakodnevnoj komunikaiji učitelj pita decu kako se trenutno osećaju ili kako su se osećala kada se nešto dogodilo.
- Nastavi rečenicu
Deca nastavljaju započete rečenice: Srećna sam kada…, Tužan sam kada… , Ljut sam… Volim…, Ne volim…
- Društvene igre tipa „Ne ljuti se čoveče”
Sve društvene igre u kojima postoje pravila i u kojima je potrebno nositi se sa gubitkom i ljutnjom odličan su način za učenje kako se nositi sa emocijama.
- Brojimo do 10
Ovo je stara i poznata tehnika koja pomaže u tome da se ne reaguje prebrzo.
Značaj razvoja emocionalne inteligencije kod učenika mlađeg školskog uzrasta
Decu treba učiti da poštuju svoje emocije, jer su one od velikog značaja pri donošenju odluka. Deca sa razvijenom emocionalnom inteligencijom će lakše prepoznati nebezbedne, opasne i rizične situacije i reagovaće adekvatnije od drugih vršnjaka.
Deca sa razvijenim emocionalnim sposobnostima:
- su bolji učenici i studenti;
- imaju manje problema u ponašanju;
- imaju viši nivo samopoštovanja i samopouzdanja;
- su sposobnija da se odupru pritisku vršnjaka;
- bolje rešavaju konflikte;
- su manje sklona nasilju;
- su pozitivno opredeljena – blagonaklona, dobronamerna;
- su manje sklona rizičnim ponašanjima (bolesti zavisnosti);
- bolje kontrolišu impulse.
Zaključak je da treba više raditi na razvoju emocionalne inteligencije kod dece, jer će samo na taj način oni izrasti u zdrava i samopouzdana bića i nezavisne ličnosti.
Autor: Jasmina Ilijević je član Instituta za moderno obrazovanje i profesor razredne nastave. Stekla je zvanje profesora razredne nastave na Učiteljskom fakultetu u Jagodini.
U svojoj karijeri bila je učesnik brojnih seminara, tribina i konferencija. Poseduje bogato iskustvo i sjajan odnos sa učenicima, a posebno je zanima razvoj različitih vrsta inteligencije kod učenika.
U svom radu primenom raznovrsnih metoda, sredstava, a naročito obrazovne tehnologije Jasmina to i postiže. Pored toga, ona se izuzetno zalaže da učenici razvijaju prave životne vrednosti. Piše poeziju za odrasle i dramske tekstove za decu od kojih su neki objavljeni na Kletovom sajtu.
Korišćena literatura:
Danijel Goleman, „Emocionalna inteligencija”, Beograd: Geopoetika, 2009.
