English
Kako učenike podstaći da se pravilno i zdravo hrane?
Svedoci smo promena u različitim društvenim sferama, međutim, ako obratimo pažnju samo na pitanja ishrane, podaci na globalnom nivou pokazuju da preko 65% svetske populacije ima neki od problema telesne uhranjenosti, odnosno neuhranjenosti. Ako se fokus postavi samo na decu školskog uzrasta, podaci Ministarstva zdravlja Republike Srbije ističu da je na godišnjem nivou procenat neuhranjene dece 6,4%, prekomerno uhranjenih je 10,6%, dok je gojaznih 1,2%.
Ako se ovi podaci prate od 2010. godine, navodi se da se u stanju predgojaznosti nalazi 30% dece, dok je preko 10% dece u stanju gojaznosti, a procenat neuhranjene dece 9,6%. Ovakvo stanje jasno implikuje da je problematika sa telesnom ne/uhranjenošću više nego alarmantna, te da se procentualni rast iz godine u godinu permanentno povećava, što zahteva urgentnu delotvornost i angažovanje. Razlozi za to leže pre svega u činjenici da neadekvatna telesna uhranjenost ili neuhranjenost uzrokuju ne samo estetsku problematiku već se vrlo često deca sa ovakvim problemima susreću sa raznim oblicima bolesti organa za disanje, prelomima kostiju, hipertenzijom, raznim kardiovaskularnim bolestima, zatim i problemima insulinske rezistencije, kao i raznim psihosocijalnim problemima. Najčešći uzroci ovakvog zdravstvenog stanja u domenu ishrane vezuju se za neredovno uzimanje i preskakanje obroka, zatim i odabir nezdravih namirnica i njihovo prekomerno uzimanje, ali i obim i učestalost fizičke neaktivnosti. Načini kako da se evidentirano stanje smanji, a problemi neuhranjenosti i prekomerne uhranjenosti iskorene, podrazumevaju veoma temeljno i kontinuirano praćenje dečijih navika, ali i pokretanje različitih edukacija, usmerenih kako na roditelje, nastavnike, ali i celokupno društvo o ovome, tako i samu decu, jer od razvoja njihove svesti zavisi i razvoj društvene zajednice u budućnosti. U tom kontekstu ključnu ulogu imaju nastavnici!
Budući da stručna didaktičko-metodička literatura proklamuje da se prilikom oblikovanja nastave vodimo stavom engleskog filozofa Džona Loka da „ničega nema u razumu što prethodno nije bilo u čulima”, jasno se nameće potreba da učenici steknu znanja o pravilnoj ishrani, posledicama nepravilne ishrane, oboljenjima organa za varenje i higijeni usne duplje na praktičan način. Upravo se zbog toga tematika pravilne ishrane pojavljuje kao deo nastavnog gradiva biologije tek u 7. razredu osnovne škole, kad se učenici nalaze u stupnju formalno-logičkih operacija (prema Pijažeovoj klasifikaciji kognitivnog razvoja) i razvojno su spremni da shvate na koji se način mogu ispravno planirati obroci.
Jedan od načina rada koji se kroz nastavničku praksu pokazao kao veoma uspešan, učenicima interesantan i funkcionalan, a koji obezbeđuje ostvarivanje formalno-funkcionalnih zadataka za osposobljavanjem za posmatranje, uočavanjem bitnih pojmova i zaključivanjem vezanih za ishranu, podrazumeva da:
- učenici najpre evidentiraju svoje navike u ishrani (tako što u kratkim crtama napišu svoje stavove o tome koju hranu koriste, da li je ta hrana ukusna, da li je ona zdrava, koliko imaju obroka i kako su raspoređeni, šta sadrže te namirnice);
- zatim izmere svoju telesnu masu, i istaknu karakteristike opšteg zdravstvenog stanja (raspoloženje, količinu energije tokom dana, kao i posle obroka, pojavu prehlada, malaksalosti, vrtoglavica);
- naprave zajedno sa nastavnikom i roditeljima tablicu zdrave ishrane sa pet dnevnih obroka na mesečnom nivou (vodeći računa o pravilnom balansu svih hranljivih sastojaka, vitamina i minerala, uz upotrebu sezonskog voća i povrća);
- vode beleške o stepenu poštovanja ili nepoštovanja dogovorenog plana ishrane, prateći i stepen fizičke aktivnosti, kao i opšte stanje organizma;
- merenje telesne mase i evaluacija zdravstvenog stanja učenika nakon mesec dana.
Suština koncipiranja nastave po principu praktičnih istraživačkih radionica omogućava da učenici prezentuju rezultate sopstvenog eksperimenta, nakon čega se pravi njihova analiza, ali se i vodi diskusija o efikasnosti zdrave ishrane i vrši komparacija zdravstvenog stanja u odnosu na pređašnje navike. Pošto se utvrde rezultati, učenici dobijaju materijalne dokaze promena svojih navika, ali i triger da to nastave u budućnosti. Tako se razvija njihova motivacija i svest o zdravoj ishrani, ali se podstiču i učeničke sposobnosti verbalnog izražavanja, uočavanja, upoređivanja i logičkog razmišljanja, ali i zaključivanja o tome da ishrana igra važnu ulogu u zdravlju. Isto tako, kroz ovaj vid radionice učenici utvrđuju i da održavanje stabilnog zdravstvenog statusa zavisi isključivo od njih, što je i temelj obrazovnih, materijalnih i vaspitanih zadataka nastavnog procesa.
Literatura:
- Banđur, V., Potkonjak, N. (1996): Pedagoška istraživanja u školi. Beograd: Učiteljski fakultet u Beogradu.
- Brković, D. (2011): Razvojna psihologija. Čačak: Regionalni centar za profesionalni razvoj zaposlenih u obrazovanju.
- Đorđić, V. (2010): Sportska aktivnost učenika osnovne škole. Novi Sad: Menadžment u sportu, 1, 2010.
- Ivanić, S. (1969): Aktivnost učenika na časovima fizičkog vežbanja kroz prizmu naših istraživanja. Beograd: Fizička kultura, 23(1-2).
- Kragujević, G. (1991): Metodika fizičkog vaspitanja. Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva.
- Ministarstvo zdravlja Republike Srbije. (2009): Plan razvoja zdravstvene zaštite Republike Srbije 2010–2015.
- Šekeljić, G. (2014): Teorija i metodika fizičkog vaspitanja 1. Užice: Učiteljski fakultet u Užicu.
Autor članka: Aleksandra Ikonov
Aleksandra Ikonov, master profesor biologije, svoju nastavničku praksu stiče radom u nekoliko osnovnih škola u Beogradu. Tokom master studija ulaže ogromne napore u istraživanje različitih didaktično-metodičkih oblasti, na osnovu čega koncipira svoj master rad na temu: Usvajanje bioloških pojmova u osnovnoškolskoj nastavi biologije. Trenutno je student završne godine doktorskih studija na Biološkom fakultetu u Beogradu, gde priprema doktorsku disertaciju. Predmet naučno-istraživačkog rada: Biologija razvića životinja. Autor je brojnih naučnih i stručnih radova u domenu pedagoških i bioloških nauka. Svoj inovativni pristup nastavi predstavlja kroz više međunarodnih i domaćih konkursa na kojima postiže zavidne rezultate.
