Kako voditi uspešan razgovor?

Kako voditi uspešan razgovor?

Komunikacija je razmena ideja i informacija. Čine je sadržaj, forma i cilj. Da bi se razgovor između ljudi mogao nazvati komunikacijom, potrebno je zadovoljiti sva tri dela. Sadržaj i forma određuju poruku. Cilj možemo dvojako shvatiti. Cilj može biti sagovornik, grupa ljudi kojima je upućena poruka, ali se može shvatiti i kao ishod komunikacije, odnosno poruke koja se šalje. Komunikacija može biti verbalna i neverbalna, mada je uglavnom kombinacija ta dva oblika.

Na osnovu delova komunikacije možemo je, između ostalih, podeliti i na korektnu i nekorektnu komunikaciju. Možemo je definisati i kao svrsishodnu, kao primerenu, neprimerenu. U velikoj meri, izrečeni stavovi i reči dobijaju značenje u glavi receptora. Nemaju naše reči uvek značenje koje smo im dali, nego ono kako su shvaćene.

Glavna podela komunikacija bi bila na agresivnu, pasivnu i asertivnu komunikaciju.

Povratna informacija koju dobijamo od sagovornika je ocena naših reči. Da li je ono što smo rekli suvislo ili ne, ali i da li je primereno sagovorniku ili nije. Izuzetno je bitno da reči koje izgovaramo budu primerene uzrastu i mogućnostima sagovornika.

Ljudi će, veoma često, nazvati i glupim informacije koje, iz različitih razloga, nisu u stanju da shvate, a ono što se poklapa sa njihovim stavovima, što ih afirmiše, ma koliko bilo pogrešno, nazvaće bistrim i pametnim. Ukoliko se dobiju informacije ili ideje koje su u suprotnosti sa sopstvenim, individua ili grupa će reagovati u skladu sa nivoom izgrađenosti ličnosti. U nedostatku argumenata pojedinci će u komunikaciju uneti određene oblike agresije, zadirkivanje, provociranje, uvrede, negativne kvalifikacije ili će lepiti etikete sagovorniku sa kojim postoji neslaganje.

Agresivno ponašanje ne podrazumeva samo fizički napad na osobu koja poseduje ono što mi nemamo (ili ono što imamo, a čega se stidimo) i što nam stvara osećaj ugroženosti ili manje vrednosti već i različite oblike komunikacije koji se mogu nazvati verbalnim, psihičkim ili socijalnim nasiljem. Agresivnom komunikacijom pojedinac pokušava da kompenzuje određene nedostatke ili trenutnu ili trajnu sprečenost da sudeluje u razgovoru na kompetentan način.

Postoje još dve vrste komunikacije – pasivna i asertivna.

Asertivna komunikacija podrazumeva izražavanje vlastitih stavova, misli, osećanja, uverenja na način koji ne podrazumeva i ne nosi u sebi težnju ka dominaciji nad drugim osobama, ponižavanju ili degradiranju ličnosti sagovornika. Asertivna osoba poštuje mišljenja i stavove drugih i kada se slaže, ali i kada se ne slaže sa njima.

Asertivna komunikacija podrazumeva analizu izrečenog, demokratičan pristup i uvažavanje sagovornika. Da bi se dosegao takav način komunikacije, potreban je vaspitni rad koji će individuu dovesti do nivoa koji podrazumeva intelektualnu izgrađenost, moralnu, kao i kritičku svest koja bi omogućila pravilnu procenu informacija koje dobija.

Usavršite svoje veštine komunikacije na našem seminaru Savremeni modeli komunikacije u nastavi!

Autor bloga: dr Goran Vilotijević

Zvanje doktora nauka Goran Vilotijević je stekao na Filozofskom fakultetu, nakon čega se posvetio unapređivanju obrazovanja i uvođenju inovacija u nastavu. Objavio je više stručnih radova u kojima se orijentisao na što bolje rukovođenje školama i načine učenja uz primenu informacionih tehnologija.