Kako zavoleti ponedeljak

Kako zavoleti ponedeljak

 

Sigurno ste se našli u nekom društvu gde je neko pominjao kako jedva čeka vikend, a usred smo nedelje. Drugima se pak ovaj problem javlja već u subotu, kada jadikuju o nedelji. U nedelju se jadikuje: „Jao, sutra je ponedeljak!”, a u ponedeljak dolazimo na posao kao na služenje neke zatvorske kazne… i tako ukrug. To ne treba da bude tako! Treba da naučimo kako da zavolimo i ponedeljak i utorak i dalje redom.

Ali kako? Svima nama je lakše da drugima delimo savete, ali kada smo mi sami u pitanju… e, tu nastaje ozbiljan problem. U daljem tekstu pokušaću da prenesem odgovore do kojih sam došao i da možda zajednički odgonetnemo ovaj problem.

Kada govorimo o tome kako zavoleti ponedeljak, prvo treba krenuti od samog sebe. Ne od posla kojim se bavimo ili obaveza koje imamo, ne od porodice, prijatelja, nego direktno od sebe.

Pre ovog posla koji sada obavljam bio sam profesionalni muzičar. Zbog tog posla sam obišao dva puta zemaljsku kuglu. Radio samo dva dana nedeljno za platu kao u Norveškoj. Upoznao sam mnoge kulture, ljude, video mnogo lepih, ali i manje lepih stvari, ali šta da se radi, takav je to posao, takav je to život. Onda sam odjednom sve presekao i svoja dva dana posla zamenio sa standardnih pet dana po osam sati rada. Moje životne promene su u tom trenutku bile drastične. Primera radi, nekada sam ustajao u 11 ili 12 časova ujutru, a danas ustajem u 6 časova.
Uradio sam to zato što sam želeo da se usavršavam u različitim sferama života i da napredujem. Takođe, želeo sam da znanja koja sam sticao dugogodišnjim sviranjem prenesem na neke mlađe generacije. Razmišljao sam o tome da bi trebalo da budem zadovoljan onim što sam do sada stekao, ali da ne treba da prestanem da težim ka boljem.

Neka to bude moj prvi odgovor: Da biste zavoleli ponedeljak, morate izmeniti neke stvari u celoj nedelji. MORATE SEBE PRIVOLETI da pokrenete promenu. Da je lako, nije, ali se može, jer kada prestane MOTIVACIJA, mora da proradi DISCIPLINA!

Danas ustajem u 6 sati, i to svaki put pun pozitivne energije i pozitivnih misli! Kako? Gde ja nalazim motivaciju? Moj drugi odgovor je: Nađite motivaciju u poslu kojim se bavite (ili promenite posao 🙂 ). Ja definitivno nalazim motivaciju u poslu kojim se bavim. Trenutno radim u Savremenoj gimnaziji u Beogradu kao koordinator vannastavnih aktivnosti. Rad sa učenicima gimnazije je nešto što bih svakako spomenuo kada je reč o ličnoj motivaciji. Kada motivišete učenika da prevaziđe neki problem, bilo psihičke ili fizičke prirode, vi samim tim podižete i sebi motivaciju, jer znate da ste nekome pomogli. Uzajamna MOTIVACIJA proizvodi fantastičan osećaj i pojačava volju za životom, motivaciju da se i dalje radi dobro za sebe i druge.
Isto je i ako ste roditelj i motivišete svoje dete da uradi neku dobru stvar. Dete će vam biti zahvalno, a vi ćete imati divan osećaj jer znate da ste učinili trajno dobro delo. Dete koje nauči da čini dobro drugima biće srećnije i zadovoljnije i naučiće i svoju decu i okolinu da tako razmišljaju. Motivacija utiče na to da se dobro širi!

Motivacija na primer može da se podstakne i fizičkom aktivnošću i to je moj treći odgovor. Na primer, ako ste trenirali, vozili bicikl, trčali ili bavili se bilo kojom drugom fizičkom aktivnošću, motivisani ste da vodite računa o svom zdravlju i zdravlju drugih, a samim tim ste dosta otporniji na stresne situacije koje mogu svakodnevno da se dese. Sa pozitivnim stavovima, koji proističu iz motivacije, smanjuje se broj neprijatnih situacija u toku dana.

Svi stalno tražimo i samo dodajemo razloge zašto nemamo vremena za neku aktivnost koja nas ispunjava. Ako recimo četiri dana nedeljno trčite, vozite bicikl ili brzo hodate bar 20 minuta, utičete na niz promena u organizmu koje vam mogu samo koristiti.
Neke od fizičkih aktivnosti kojima se bavim tokom nedelje su crossfit i trčanje. U početku nisam voleo trčanje, kao i mnogi drugi, ali sam nakon nekih desetak trčanja na silu shvatio da trčanje postaje inspirativno. Nakon fizičke aktivnosti osećaj ispunjenosti je stvarno dobar, nemamo želju ni za brzom hranom, ni za slatkišima, a telo je ispunjeno endorfinom, hormonom sreće i zadovoljstva, jer ste nešto postigli.

Obično šetamo, vozimo bicikl, plivamo po lepom vremenu. Kako dolaze jesen i zima, dani su sve kraći, hladniji, a ujutru je mrak. Tada dolazi do pada motivacije, postajemo letargični, teško ustajemo ujutru, a izlazak na neku fizičku aktivnost nam postaje teret.

E tada treba da nastupi DISCIPLINA, i to je moj četvrti odgovor do koga sam došao. Kako? Otkrijte naglo taj pokrivač koji vas je grejao tokom noći i ustanite.
Podelio bih sa vama neke primere kako ja disciplinujem sebe. Krenem od banalne stvari kao što je nameštanje kreveta odmah čim ustanem. U stvari, to je možda nama najmanje bitna stvar, ali naprotiv, ako tu sebe pobedite i pokupite svoje stvari, čarape, majice, pidžame i namestite krevet, već ste napravili ogroman pomak, verujte mi.
Postoji više rešenja kako da pomognete sebi u samodisciplinovanju. Napravite tabelu sa željenim aktivnostima. Na primer, isplanirajte trening ili spremanje kuće ili nešto drugo što vam uglavnom slabo polazi za rukom da uradite jer ste se sa posla vratili isceđeni kao limun.
Kada u tu tabelu ubacite sve stvari koje su vam generalno mrske, budite dosledni i, kad god ne ispunite jedan od zadataka, upišite znak pitanja pored i razlog zbog kojeg niste izvršili zadatu obavezu!
Mozak radi po principu navike, inatite mu se i ne dajte da vas ulenji.

I moj poslednji odgovor u ovom tekstu je hobi. Prava stvar koja vam može pomoći da zavolite ponedeljak je da pronađete neki hobi koji vas ispunjava. Šta god to bilo. To može biti pecanje, sakupljanje markica, ribolov, slikanje, sviranje ili nešto drugo što vas raduje i veseli.
Hobi koji ja upražnjavam je ekstremni sport airsoft i svaki vikend provedem u prirodi, nakon čega se osećam fantastično.
Nađite nešto što će vam prijati i tome se posvetite najviše za vikend, jer ćete samo tako moći da se „restartujete” za narednu nedelju koja vas čeka. I kao što sam gore napisao, čim vam za taj hobi prestane motivacija, mora da proradi disciplina da biste nastavili da se njime bavite.
Preporuka je da sve što radite, radite u prirodi, koja će doprineti da vam se iščiste misli. Ljude uglavnom muče nekako slični problemi: porodica, muž, žena, deca, momak, devojka, zdravlje, posao itd…
Jako je bitno da vam um bude zauzet tim hobijem kako biste ispraznili onaj stres koji vam šteti.

I za kraj želim da napišem još samo ovo: Sami ste gospodari svog života i, ako vi sebi ne pomognete, verujte mi, niko vam drugi ne može pomoći!

 

Autor: Uroš Krstović, koordinator vannastavnih aktivnosti i školskog benda Uroš Krstović u Savremenoj gimnaziji drži muzičku sekciju i sekciju muzičke produkcije, a svojim radom u Savremenoj želi da podstakne učenike da se u što većem broju odazovu na vannastavne aktivnosti koje organizuje škola, da ih motiviše, usmeri njihovu energiju i doprinese stvaranju zdravijeg odnosa.

Već 20 godina profesionalno se bavi muzikom i muzičkom produkcijom, a 15 godina drži individualne i grupne časove gitare. Višegodišnje iskustvo u radu sa decom stekao je držeći obuke preživljavanja u prirodi, zaštite životne sredine i prve pomoći, ali i prilikom kampova za decu organizovanih po Srbiji.