Konferencija Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj

(OECD): „Digitalno obrazovanje za snažan oporavak”

Međunarodna konferencija „Digitalno obrazovanje za snažan oporavak: Pogled u budućnost”, koju je organizovao Centar za obrazovna istraživanja i inovacije (CERI) OECD-a od 8. do 10. juna 2021, bavila se jednim od najvažnijih pitanja u periodu posle korone – kako obezbediti snažan oporavak pomoću digitalnog obrazovanja. Naš Institut za moderno obrazovanje trudi se da primeni sve ono najbolje što digitalizacija donosi, zbog čega je i zaslužio poziv na konferenciju, rame uz rame sa najboljim edukatorima, naučnicima koji se bave obrazovanjem i kreatorima obrazovnih politika na svetu. 

Izazovi i prilike 

Naše društvo se menja, a obrazovanje, kako formalno tako i neformalno, igra presudnu ulogu u tom procesu, jer pomaže ljudima da prihvate promene koje su se u periodu posle korone dodatno ubrzale. Države su sada suočene sa izazovom da odgovore na proces digitalizacije, ne samo u pogledu infrastrukture koju je neophodno razmotriti i izmeniti već i upravljanja digitalnom pedagogijom nastavnika koju je neophodno unaprediti i modernizovati.   

Zbog toga je cilj konferencije bio da na jednom mestu okupi edukatore i obrazovne stručnjake koji promovišu razvoj obrazovnih tehnologija zasnovanih na veštačkoj inteligenciji (AI), robotici i blokčejn tehnologiji. Budućnost obrazovanja donela je promenu perspektive kod kreatora obrazovnih politika, obrazovnih aktera, globalne obrazovne industrije i stručnjaka iz ove oblasti, koji su počeli da razmišljaju o srodnim pitanjima u vezi sa obrazovnim politikama, prilikama za međunarodnu saradnju, ali i o strategijama koje će pomoći da se digitalna transformacija obrazovanja prihvati i pokrene. 

Institut za moderno obrazovanje kao jedan od pionira digitalnog obrazovanja 

Rastući ugled Instituta za moderno obrazovanje u međunarodnoj zajednici otvorio nam je put ka aktivnom učešću u globalnom pokretu koji promoviše digitalno obrazovanje. Naša akademska direktorka, dr Svetlana Belić Malinić, međunarodno priznati stručnjak za obrazovanje, pozvana je na konferenciju kako bi podržala inovativne obrazovne prakse. Prvog dana konferencije bila je deo radne grupe „Interaktivni budući obrazovni scenariji (školovanje)”, koja je proučavala pokretače transformacije i njihov uticaj na digitalno obrazovanje i kreirala nove scenarije školskog obrazovanja. Deljenje uvida i ideja o budućim razvojnim ciljevima sa kolegama iz čitavog sveta predstavljalo je i zadovoljstvo i izazov. 

Drugog i trećeg dana konferencije održane su sednice na kojima su se teme obrađivale iz četiri različite perspektive: 

• • opšti deo sa najvažnijim donosiocima odluka: sednica na kojoj su učestvovali ministri, predvodnici međunarodnih organizacija i drugi najvažniji obrazovni akteri;
  • ekspertski deo na kom se govorilo o granicama obrazovanja;

• • politički deo na kome su tema bile digitalne strategije različitih država;

• • sednica posvećena budućnosti obrazovnih tehnologija i dve zatvorene radionice. 

Gospođa Belić Malinić je učestvovala na sednicama o granicama obrazovanja. Jedna od sednica kojima je prisustvovala, „Izgradnja okvira za proučavanje digitalnog obrazovanja širom sveta”, istraživala je kako je primena novih tehnologija za učenje i nastavu daleko nadmašila naše činjenično znanje o tome kako digitalne inovacije i metodologije omogućavaju učenje, zašto i za koga. Druga interesantna sednica bila je „Roboti u obrazovanju: Gde smo trenutno?”, koja je prikazala sve prednosti primene socijalnih robota u obrazovanju, naročito u svetlu njihove stvarne interakcije sa učenicima i poboljšanih ishoda učenja. 

Digitalno ocenjivanje je odnedavno u centru pažnje. Jedna od sednica, „Put ka novim trendovima u ocenjivanju”, demonstrirala je snažan potencijal obrazovnih igara kao dodatka tradicionalnim testovima zarad poboljšanja kvaliteta obrazovanja. Poslednje, ali ne i najmanje važne sednice kojima je dr Belić Malinić prisustvovala su „Blokčejn tehnologija i novi ekosistem akreditiva” i „Veštačka inteligencija u društvu: Interdisciplinarne perspektive OECD-a”, gde je fokus prebačen na buduće težnje i inovacije koje će promeniti upravljanje obrazovnim institucijama. 

Do inovacija pomoću digitalizacije

Kao što su učesnici konferencije zaključili, digitalizacija je ono što pokreće inovacije u obrazovanju. Na putu ka snažnom oporavku mi moramo odlučno da prigrlimo promene, da zaboravimo pogrešne pedagogije i naučimo nove i učenicima i nastavnicima pomognemo da unaprede postojeće i nauče nove veštine kako bi mogli da na pravi način iskoriste nove pristupe. 

Naš Institut za moderno obrazovanje nastoji da poboljša kapacitete nastavnika planiranjem i unapređenjem predmeta/kurseva koji su interdisciplinarni, interaktivni i, iznad svega, zanimljivi. Sigurni smo da će se politike Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj proširiti po čitavoj Evropi i da će naš institut biti spreman da odgovori na taj izazov i dodatno unapredi digitalizaciju obrazovanja tako da ono bude još efikasnije i ravnopravnije.