Nametnuti autoritet (lider)

Nametnuti autoritet (lider)

U ovom članku neće se pričati o tome kako nametnuti nekome autoritet, već koja je moguća posledica nametnutog autoriteta.

U školama profesori, pedagozi, psiholozi se trude da budu u neku ruku autoritativni.
Nekima je to urođeno, a nekima to jednostavno slabo polazi za rukom.
Rezultat nametnutog autoriteta kod dece se može završiti na puno loših načina: od toga da profesor istrčava plačući iz učionice, jer ne može da nađe način kako da ovlada situacijom, do toga da profesor ili zaposleni kažnjava učenika lošom ocenom ili ga izbacuje sa časa. Mislim da bi trebalo da pronađemo način, ili bar da pokušamo, kako doći kod dece i nenametljivo nametnuti autoritet. To uglavnom mogu da budu dogovori između učenika i profesora u vidu smislenih zadataka. Čak ako i vi sa njima krenete da počistite to smeće iz učionice – nije sramota, a kada učenici to vide, krenuće i oni.

Ovo su neki najosnovniji primeri kako da postignete dogovor sa učenikom, a tako mogu i roditelji sa detetom. Naređivanjem se postiže samo kontraefekat i pravi se odbojnost,
jer učenici ili deca u pubertetu imaju potrebu da kontriraju za sve što im se naredi.
Čak i ako urade, uradiće to površno, što nije rešenje. Treba da žele da izvrše neki zadatak.
Odradite deo zajedno i rezultat je neizostavan. Tako će se i u njima možda probuditi iskra i osećaj zadovoljstva, jer su nešto uradili, makar to bilo i čišćenje te učionice.
Dok ne probate, ne znate!

Danas imamo situaciju gde direktori firmi postavljaju ljude da budu lideri, a oni, dokazujući poslušnost, postaju loše gazde, promaše potpuno suštinu liderstva.
Lider mora da čuje ljude oko sebe, da prepozna da li je neko dao maksimum, da ohrabri kada treba, odnosno da saseče kada nešto ne valja, a ne samo da nabacuje poslove, obaveze, rokove, ne znajući koliko njegov zaposleni može da podnese posla.
Jednostavno, mora da ima sluha, jer ne može svako da bude lider.
Dešava se i dešavalo se da iz raznih firmi odlaze zaposleni, to su nekad neradnici, a nekad su požrtvovani i predani poslu, ali ih je neki lider slomio nerealnim zadacima, samo zato što ne zna da prepozna koliko je moguće da se za neko vreme uradi određeni posao.
Tu dolazi do odlaska i nekih „lepih” ljudi, kada kažem „lepi”, ne mislim na fizički izgled, nego na čoveka iznutra; to su oni koji pre svega vole svoj posao i ostavili bi sve druge obaveze da odrade zadatke koji su pred njih postavljeni.
Ovde treba da povučemo crtu i ako ste lider ili direktor te neke firme.
Zapitajte se: „Zašto mi je otišlo toliko ljudi, daj da vidim gde grešim, možda je do mene?”
Naravno, malo ljudi će se iskreno zapitati koji je razlog tog odlaska.
Uglavnom će odreagovati ljudska sujeta koja nam ne dozvoljava da se zapitamo da li mi grešimo, nego bismo da odmah zapošljavamo nove ljude.

Daj čoveku moć, pa ćeš videti kakav je čovek u stvari !

Gde grešimo!?

Mi se uglavnom rađamo sa dozom ega – neko sa velikim egom, neko se trudi da ga sabije, poneko u tome i uspe, a neko ne može da ga iskontroliše.
Kao što sam napomenuo ranije, ako smo već postavljeni za lidere, moramo raditi na sebi i trebalo bi da čujemo te ljude, njihove probleme, pa tek onda da donesemo odluku. Možda oni žele da nam kažu nešto, a mi ih ne čujemo ili nemamo vremena za njih.
Ako ste već lider, nemojte biti gazda!
Prvo se upoznajte sa tim ljudima, sagledajte njihove mogućnosti i, naravno, imajte moć slušanja.
Kada vaši podređeni urade određeni zadatak, nemojte preuzimati njihove zasluge, već ih nagradite. Tako možete dobiti izvanrednog i požrtvovanog radnika, koji će sigurno izvući maksimum iz sebe.

 Osobine pravog lidera:

• kada tim napravi grešku, on/ona kaže: „Ja sam pogrešio!”
• kada tim dobro radi, on/ona kaže: „Mi smo dobro uradili!”
• kada tim radi izuzetno dobro, on/ona kaže: „Vi ste ovo odlično uradili!” 

Ovaj članak je autorski rad kolege Uroša Krstovića, oformljen na osnovu iskustva u radu sa decom i roditeljima.

Autor: Uroš Krstović, koordinator vannastavnih aktivnosti i školskog benda u Savremenoj gimnaziji drži muzičku sekciju i sekciju muzičke produkcije, a svojim radom u Savremenoj želi da podstakne učenike da se u što većem broju odazovu na vannastavne aktivnosti koje organizuje škola, da ih motiviše, usmeri njihovu energiju i doprinese stvaranju zdravijeg odnosa.

Već 20 godina profesionalno se bavi muzikom i muzičkom produkcijom, a 15 godina drži individualne i grupne časove gitare. Višegodišnje iskustvo u radu sa decom stekao je držeći obuke preživljavanja u prirodi, zaštite životne sredine i prve pomoći, ali i prilikom kampova za decu organizovanih po Srbiji.