Nastava kao umetnost
Nastava nije nauka, već umetnost. Umetnost spajanja znanja i kreativnosti, mudrosti i strpljenja. Ipak, kao i svaka umetnost, i ona traži posvećenost, vreme i malo slobode. Dobar nastavnik je i umetnik, jer njegov glas se daleko čuje, njegovo delo traje godinama i predstavlja nepresušni izvor inspiracije. Zato nastavnik treba i mora da pronađe način na koji će najlakše ostvariti svoju misiju prenošenja znanja.
Međutim, u toj misiji on nije sam. On je taj koji će otvoriti prozor i ponuditi jedan novi i nepoznat svet, a učenici moraju sami, svojom voljom da kroče u taj svet. Ajnštajn kaže da je razvijanje trajne naučne radoznalosti kod učenika vrhunska umetnost nastavnika. Zašto onda tako divna misija mora biti ponekad i tako teška?
Jedan od osnovnih problema jeste tekovina jednog prošlog vremena, a to je tradicionalna nastava. Vekovima se tragalo za nastavom koja će biti zasnovana na metodama koje će razviti sposobnost učenika, ali se uvek nekako smatralo da čista reprodukcija znanja predstavlja najvažniji cilj u nastavi. Danas znamo da tradicionalna nastava ne razvija samostalnost kod učenika. Učenik ne razmišlja, ne istražuje, već samo usvaja gotova znanja koja brzo zaboravi.
Simeon Marinković u knjizi „Metodika kreativne nastave srpskog jezika i književnosti“ citira Aleksandra Nila, koji kaže da ne slutimo koliko je kreativnosti ugašeno po učionicama u kojima se samo insistira na učenju. U nastavnom procesu je najvažnije zainteresovati učenike, motivisati ih da usvoje znanje i razviju stvaralačke sposobnosti. Nastava mora biti usmerena ka onome što je njima blisko, što će im omogućiti da saznajni proces dožive kao snažnu motivaciju.
Postoje brojne mogućnosti i različite vrste nastave pomoću kojih možemo motivisati učenike. Jedna od njih jeste i upotreba informaciono-komunikacionih tehnologija u nastavi. Postavlja se pitanje zbog čega bi IKT učinile nastavu boljom i produktivnijom? Odgovor je, čini mi se, lak. Ono što čini svakodnevicu učenika jesu mobilni telefoni, kompjuteri, internet. Oni na taj način uče, zabavljaju se. Njihova radoznalost ne može više biti zadovoljena monološkim izlaganjem neke teme. Primenom informacionih tehnologija nastavu ćemo učiniti interaktivnom, a učenici više neće biti pasivni posmatrači, već će aktivno učestvovati u nastavnom procesu. Treba učenicima pružiti slobodu i mogućnost da svojom voljom prihvate znanje, jer će jedino tako ono biti i trajno. Osim toga, nastavni principi čulnosti i svesne aktivnosti nas obavezuju da u nastavi koristimo nastavna sredstva koja će omogućiti da te principe i ostvarimo.
Primenom multimedije možemo ostvariti korelaciju među predmetima. Jedno književno delo možemo obraditi tako što ćemo ga povezati sa nekim sadržajem iz likovne ili muzičke umetnosti. Mnogi pisci su tokom stvaranja svojih dela bili inspirisani nekom umetničkom slikom ili muzičkom kompozicijom. Multimedijalnim prikazom neke slike ili pesme probudićemo radoznalost kod učenika i za samo književno delo. Takođe, kroz mnoga književna dela možemo čitati istoriju jednog naroda, te sadržaje ova dva predmeta možemo povezati tako što ćemo koristiti aplikacije koje će prikazati određene istorijske događaje ili spomenike.
Iako postoje brojne mogućnosti u upotrebi informacionih tehnologija u nastavi, ponekad je to veoma teško i realizovati. Postoje brojne prepreke i problemi. Veliki broj državnih škola ne poseduje tehnologiju koja bi omogućila upotrebu multimedije na časovima. S druge strane, ponekad nam nastavni planovi i programi ne dozvoljavaju da ispoljimo kreativnost i ostvarimo svoju zamisao. Takođe, učenici ponekad i neozbiljno prihvataju informacione tehnologije u učionici, jer njima mobilni telefoni i tableti uglavnom služe za igru. Nastavnik mora sam da proceni u kojoj meri i na koji način će koristiti IKT na osnovu nastavnog sadržaja, kao i sastava odeljenja. Ipak, treba imati u vidu da umetniku nikada nije lako dok stvara umetničko delo, ali, na kraju, ono što ono donosi vredno je svih muka.
Literatura:
Nikolić Milija: Metodika nastave srpskog jezika i književnosti. Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd, 2012.
Marinković Simeon: Metodika kreativne nastave srpskog jezika i književnosti. Kreativni centar, Beograd, 2013.
Autor članka: Daliborka Ranđelović
Daliborka Ranđelović je završila Filološki fakultet u Beogradu, odsek Srpski jezik i književnost. Radila je u Osmoj beogradskoj gimnaziji, a trenutno radi u Sedmoj beogradskoj gimnaziji. Pohađala je mnogobrojne seminare, kao i kurseve dikcije i engleskog jezika.