O omladinskoj politici i iskustvo sa studijske posete Estoniji

O omladinskoj politici i iskustvo sa studijske posete Estoniji

Nakon studijske posete Estoniji, zemlji koja je od strane drugih EU članica prepoznata kao lider u domenu omladinskog rada, prvi utisak bi mogao da stane u tri reči – pametni, skromni, inventivni!

Estonija je zemlja u kojoj trenutno posluju 4 jednoroga. Termin „jednorog”, koji označava kompanije u privatnom vlasništvu čija vrednost premašuje milijardu dolara, osmislila je 2013. godine Ejlin Li, venture investitor. Ova baltička zemlja uvela je i onlajn-glasanje 2005. godine, što je rezultiralo transparentnošću izbornog procesa, smanjenjem troškova i većom participacijom građana. Vlada Republike Estonije je prva zemlja koja je ponudila E-Residancy svim građanima sveta, sa ciljem da napravi novu digitalnu naciju! E-Residency je zapravo digitalni ID koji izdaje vlada ove zemlje i koji je dostupan svima u svetu. E-Residency nudi slobodu da se lako pokrene i elektronski upravlja globalnim poslovanjem u poslovnom okruženju Evropske unije.

Da smo sve prethodno navedene inovacije vezali za neku od zemalja zapadne Evrope, i to ne bilo koje, već, na primer, Švajcarsku, Švedsku ili UK, ništa od toga ne bi bilo čudno. Međutim, mi govorimo o jednoj zemlji koja je bila deo SSSR-a i koja broji nešto više od 1.300.000 stanovnika. Pitanje koje se samo sebi nameće jeste kako je onda sve to moguće.

Verujem da postoji puno razloga i verujem da bi svaki Estonac drugačije odgovorio na ovo pitanje, ali to sada i nije toliko važno, jer jedva čekam da podelim sa svima vama šta sam video u njihovoj državnoj biblioteci. Posle standardnih sesija upoznavanja i predstavljanja primera dobrih praksi, svi zajedno smo otišli u obilazak biblioteke „Kannukuke”. Biblioteka kao svaka druga, dva sprata, brdo knjiga, stolovi i stolice za čitanje i učenje, prostorija za sastanke, prostor za decu i tu i tamo neki kompjuter za istraživanje. Sigurno se pitate: „Pa gde je ta magija?”

Magija nije u prostoru, već je u rukama omladinskih radnika koji su kreirali programe za decu! Estonci u svojim bibliotekama imaju Lego klub, Klub robota i Klub inovacija i svi ti programi se dešavaju u Laboratoriji za inovacije, koja je opremljena sa pristojnom opremom, od 3D štampača do grafičkih tabli za crtanje. Pored toga što su programi besplatni, najveći utisak na mene je ostavio skroman komentar devojke koja vodi programe i koja je kroz osmeh prokomentarisala: „Deci je ovde zabavno, često nam se dešava da žele da proslave svoje rođendane sa nama, ovde u Labu za inovacije!”

Ukoliko bismo napravili poređenje sa situacijom u našoj zemlji, možemo ponosno primetiti da i mi imamo opremljene biblioteke, poprilično dobar fond knjiga, odličnu čitaonicu (omiljeno mesto za spremanje ispita) i računare u većini od njih. Da se primetiti da nemamo omladinske radnike i Lab za inovacije, što dalje implicira da nemamo popularne programe za decu i mlade. Moj „aha” momenat je i da biblioteka može da bude veoma zabavno mesto za generaciju Z. Na nama odraslima je da taj divan resurs u našim gradovima i naseljenim mestima prilagodimo potrebama mladih!

Da se vratimo na Estoniju i omladinski rad – da li ste znali da mladi u Estoniji stiču pravo glasa sa 16. godina?

Pre nego što sa vama podelim utiske o tome zašto je važno da mladi što ranije počnu da donose odluke o svojoj budućnosti, važno mi je da naglasim da smo kroz razgovore sa omladinskim radnicima i menadžerima omladinskih centara i škola za hobije u Estoniji stekli utisak da Estonci ne prave razliku između rada sa mladima i omladinskog rada!

Pretpostavljam da ni svi vi koji čitate ovaj tekst ne pravite razliku između ova dva potpuno različita pristupa, pa ću zbog toga napraviti malu digresiju i pomoći nam da se bolje razumemo. Poslužiću se primerom teretane, to je sada ultra popularno mesto. 🙂 Rad sa mladima bi podrazumevao da, na primer, mlada osoba ode u teretanu, neko joj pokaže kako da koristi određene sprave i onda ona te iste sprave krene da koristi, onda nastavi da dolazi u teretanu, trenira nekada sama, nekada sa svojim društvom, i u nekom trenutku, na primer, prestane da dolazi i nikom ništa.

Sa druge strane omladinski rad bi podrazumevao da, kada mlada osoba dođe u teretanu, usledi jedan razgovor sa profesionalnim ličnim trenerom (omladinskim radnikom) koji bi pomogao mladoj osobi da uradi samoprocenu svojih snaga i slabosti (odlazak kod nutricioniste, zdravstveni pregled, itd.), potom bi zajedno sa mladom osobom definisao željeno stanje i na kraju bi napravili plan kako da te ciljeve ostvare. Profesionalni trener bi posvećeno radio sa mladom osobom, prateći i usmeravajući njen razvoj.
Verujem da vam je ovaj primer pomogao da uočite razliku. Naša grupa, i uopšte scena omladinskog rada u Srbiji, ima čime da se ponosi, naš pristup je profesionalan, smislen i pre svega koristan za svaku mladu osobu. Kaskamo za Estonijom u toj institucionalnoj podršci – zamislite prostor od 1.000 kvadratnih metara za mlade u strogom centru grada, opremljenom po najsavremenijim standardima, u kojem su svi programi za mlade besplatni, jer se isti taj centar za mlade finansira iz budžeta grada, tačnije od prihoda države od igara na sreću. Mi to nemamo. 🙁 Ali zato fenomenalno radimo!

Da se vratim na pitanje sa početka – da li ste znali da mladi u Estoniji stiču pravo glasa sa 16. godina?
Važno mi je da podelim sa vama i istaknem da je Estonija još jedna u nizu zemalja koje su prepoznale važnost uključivanja mladih u donošenje odluka. Na taj način omogućila je svojoj deci da sa 16 godina steknu pravo glasa na lokalnom nivou (estonska Krovna organizacija mladih – KOMS – zagovara politiku koja bi omogućila mladima da dobiju pravo glasa i na parlamentarnim izborima na nacionalnom nivou). Prema istraživanju estonskog KOMS-a, 59% mladih, uzrasta 16–17 godina, izašlo je na izbore prošle godine. Još uvek ne postoje podaci o tome na osnovu kojih kriterijuma je mlada osoba donela odluku za koga će glasati, ali istraživanje je u toku.

Ovo me je podstaklo da mislim da će ona Vlada Srbije koja donese odluku da mladi glasaju već sa 16 godina ući u istoriju. Ta odluka će imati za posledicu i unapređenje formalnog obrazovnog sistema, odnosno obrazovanja za demokratiju i ljudska prava. Unapred se radujem takvoj odluci!

Na kraju da sumiram, smatram da se scene civilnog društva, kulture i sporta u našoj zemlji mogu takmičiti sa Estonijom bez problema. Međutim, kako bismo postali uzbudljiva zemlja koja je u stanju da privuče i zadrži najtalentovanije mlade ljude, moramo da shvatimo da je znanje blagostanje, što implicira da, na primer, rešenje može da bude otvaranje univerziteta u svakom gradu sa 100 i više hiljada stanovnika.

U odnosu na sve što napisah, želja mi je da ovaj tekst zavšim sa svojim uvidom – Svet se promenio! Industrije koje danas postoje i koje vladaju svetom nisu postajale pre samo 5 godina. Svaka naredna promena dolaziće sve brže i brže! Zato je važno da shvatimo da. ukoliko želimo da budemo deo tog novog i uzbudljivog sveta. moramo i mi sami da se promenimo, jer će na kraju preživeti samo oni koji su uspeli da se prilagode! Logično, zar ne?

Autor: Deniz Hoti – Deniz Hoti je nagrađivani socijalni dizajner, preduzetnik, omladinski lider i konsultant u oblastima javnog zagovaranja, društvenih inovacija i prikupljanja sredstava, sa više od 9 godina iskustva u civilnom sektoru u Srbiji. Nagrađivani je ekspert za dizajniranje edukativnog programa „Kad porastem biću…” u 2017. godini (II mesto na nacionalnom takmičenju primera dobrih praksi u oblasti karijernog vođenja i savetovanja, Euroguidance centar Srbija). U ime Krovne organizacije mladih Srbije imenovan je za eksperta u Timu Evrope, dok je Nacionalne asocijacije praktičara omladinskog rada imenovan za mentora u Regional Social Innovation Policy Labu u okviru You SEE platforme. Radio je kao trener sa decom i mladima, odraslima, vladom, osnovnim i srednjim školama, OCD-om, ustanovama kulture i kompanijama. Zajedno sa njima dizajnirao je iskustvo učenja za više od 1.500 ljudi iz 12 različitih zemalja. U svoje slobodno vreme pokreće organizacije i društvene biznise. Osnivač je Connectinga. Zaljubljen je u design thinking i zna da pravi pivo.