English
Obrazovna tehnologija i informatičke kompetencije učitelja i nastavnika
U obrazovanju budućih učitelja, na učiteljskim i pedagoškim fakultetima, svega dva obavezna predmeta se bave njihovim informatičkim kompetencijama, a to su Informatika u obrazovanju i Obrazovna tehnologija. Prvi se bavi informatičkom pismenošću, a drugi primenom nove IK tehnologije u oblikovanju nastavnih materijala. Propisi Ministarstva prosvete RS zahtevaju u standardima kompetencija za zaposlene u obrazovanju da „primenjuju informaciono-komunikacione tehnologije“ i „usklađuju svoju praksu sa inovacijama u obrazovanju i vaspitanju“. [1]
U drugim zemljama se takođe insistira na „postojanju tri dimenzije nastavnikovih IKT kompetencija:
1. nastavnik zna za koje nastavne aktivnosti može da se koriste IKT u poučavanju (IKT svesnost);
2. nastavnik poseduje neophodne veštine za korišćenje hardvera i softvera (IKT spremnost) i 3. nastavnik zna pedagoško-didaktičke elemente IKT-a.“ [2]
Stoga je važno razmišljati o stalnom unapređivanju informatičkih kompetencija učitelja i nastavnika, u skladu sa potrebama vremena.
Iz tog ugla gledano, valjalo bi težište rada sa studentima, budućim učiteljima i nastavnicima, pomeriti ka instrukcionom dizajnu i dizajniranju obrazovnih medija uz primenu bazičnih i savremenih pedagoških teorija, konstruktivizma na prvom mestu, a zatim kognitivizma, biheviorizma i konektivizma. Ono što se kod nas danas realno uči na fakultetima je bazirano na opštoj informatičkoj pismenosti vezanoj za kancelarijsko poslovanje (obrada teksta, tabelarni proračun, prezentacije i pretraživanje interneta).
Šta bi se moglo uraditi?
Postoje brojna rešenja koja bi dala bolje rezultate, a neka od njih bi se mogla ogledati u sistemskim promenama u formiranju knjiga predmeta na fakultetima, u kojima bi se pedagogija osvežila upotrebom informacionih tehnologija. Na primer, predmet Informatika u obrazovanju bi se mogao zameniti predmetom Obrazovna tehnologija, koji bi se izučavao dve godine na svim učiteljskim i nastavničkim fakultetima. Ovaj nastavni predmet je veoma važan jer se bavi procesom planiranja, organizovanja i primene adekvatnih metoda, oblika i postupaka realizacije i vrednovanja vaspitno-obrazovnog rada uz podršku savremenih tehničkih sredstava i uređaja.
U prvu godinu učenja na učiteljskim i pedagoškim fakultetima, pored saznanja o osnovnim pojmovima kao što su didaktika i metodika, poželjno bi bilo uvesti sadržaje koji će se baviti važnim pojmovima vezanim za nastavu, kao što su obrazovna tehnologija, pedagoške teorije, instrukcioni dizajn i sl, saznanjima o nastavnim sredstvima, njihovim karakteristikama i načinima rukovanja njima (elektronske interaktivne table i stolovi, projektori, digitalni mikroskopi itd), kao i sticanjem znanja, sposobnosti i veština za oblikovanja nastavnih materijala u multimedijalnom obliku.
Za drugu godinu učenja korisno bi se bilo baviti sadržajima kao što su rad sa LCMS sistemima za isporuku nastavnih sadržaja i komunikaciju sa učenikom preko različitih tehnologija (računara i raznih mobilnih uređaja i internet tehnologija), upoznavanjem i korišćenjem softverskih alata, prvenstveno veb tehnologije i alata, za komunikaciju sa učenicima, kolegama, roditeljima i trećim stranama kao što je lokalna zajednica, kao i saznanjima i veštinama koje se tiču pripremanja digitalnih testova za proveru znanja kod učenika, samostalnu proveru, vežbanje i utvrđivanje znanja. Testovi mogu biti u različitim alatima i tehnikama počev od igrica za uvežbavanje gradiva do završnih digitalnih testova.
Obrazovanje budućih prosvetnih radnika u domenu osnovnih informatičkih kompetencija (rukovanje osnovnim hardverom, rad sa operativnim sistemom, rad sa fajlovima, digitalna obrada teksta, slike, zvuka, videa i animacije) treba započeti u osnovnoj školi i nastaviti u srednjoj.
Aktuelnim promenama u planu i programu osnovne škole koje su nastupile od školske 2017–18. godine, otvorio se prostor upravo za to. Učenici sada od petog razreda kroz obavezne predmete kao što su Informatika i računarstvo, Tehnika i tehnologija, stiču osnovna informatička znanja, a zatim ih mogu uvežbavati kroz saradnju sa ostalim predmetima s ciljem holističkog obrazovanja kroz razvoj međupredmetnih kompetencija.
U srednjoj školi i na nenastavničkim fakultetima potrebno bi bilo redefinisati sadržaje informatičkih predmeta tako da se bave specifičnim primenama IT tehnologije vezanim za struku.
Škola se sporo ali stalno menja, pa se i uloga nastavnika menja. Nastavnik prestaje da bude samo predavač i izvor znanja, već se njegova uloga menja u moderatora, organizatora, motivatora, savetnika, mentora itd. Tradicionalni nastavni model se definitivno mora transformisati u neki novi, hibridni model, koji će uključiti didaktičke medije za potrebe prenosa i isporuke sadržaja za učenje, dok škola može i treba da postane opozit od onog što imamo danas u većini tradicionalnih škola. Već sada postoje novi modeli nastave u kojima se koriste prednosti i mogućnosti IK tehnologije za depersonalizovani prenos znanja, dok se neposredan rad sa učenicima služi za socijalizaciju, sticanje veština, sposobnosti i usvajanje društveno poželjnih vrednosnih stavova. Pokazalo se da u tom slučaju učenici radije dolaze u školu, što je već samo po sebi velika stvar.
Literatura:
[1] Standardi kompetencija za profesiju nastavnika i njihovog profesionalnog razvoja, Zavod za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja, Beograd, april 2011.
[2] Awouters, W., Jans, R., Jans, S. (2008): E-Learning Copmetencies for Teachers to Secondary and Higher Education, Conferencia Inernational eLearning, Zaragoza, april 2008, preuzeto 12.4.2012, dostupno na:
http://edict.khlim.be/edict/documenten/Paper_Zaragoza_Valere_Awouters.pdf
Autor bloga: dr Marina Petrović
Marina Petrović je rođena u Kruševcu, gde je završila osnovnu i srednju elektrotehničku školu. Po zanimanju je profesor tehnike i informatike (doktor metodike nastave informatike). Radila je u srednjoj stručnoj školi u Kruševcu, kao i u gimnaziji i osnovnoj školi u Novom Sadu na mestu profesora informatike, a zatim na Pedagoškom fakultetu u Somboru, na katedri za Informatiku i medije sa metodikom nastave. Učestvovala je na brojnim konferencijama, izlagala i objavila preko 40 naučnih i stručnih radova, bila angažovana u komisijama za izradu zvaničnih planova i programa za predmete Informatika i računarstvo i Tehničko i informatičko obrazovanje za osnovnu školu. Koautor je tri odobrena udžbenika za informatiku i tehniku za osnovnu školu i jednog udžbenika iz oblasti e-učenja za fakultet, kao i brojnih akreditovanih seminara za stručno usavršavanje zaposlenih u obrazovanju.
