Prednosti celoživotnog čitanja

Dobra vest je da se učenje ne zaustavlja s krajem školovanja – bilo da čitate redovno ili ne. U stvari, studije su pokazale veliku dobrobit u pogledu razvoja vokabulara kada je u pitanju uzrast od 16. do 42. godine. U periodu od 16 godina, prosečna ocena vokabulara bila je 55%. Do 42 godine, ispitanici su u istom testu postigli prosek od 63%.

Još jedna dobra vest je da su izveštaji o kraju čitanja preterani. Više od četvrtine ispitanika, ili 26% ispitanika, reklo je da svakodnevno čita knjige u slobodno vreme, a još 33% govori da su čitali iz zadovoljstva najmanje jednom mesečno.

Koliko i šta čitate

Dakle, ko je u najvećoj meri povećao svoj vokabular između 16. i 42. godine? Statistička analiza uzela je u obzir razlike u socijalno-ekonomskom poreklu ljudi i njihovim rezultatima ispitivanja vokabulara u periodu od pet, deset i 16 godina. Rezultati su pokazali da je čitanje iz zadovoljstva u detinjstvu i odraslom dobu učinilo razliku u stopama razvoja vokabulara između adolescencije i srednjih godina.

Pokazalo se da čitanje iz zadovoljstva u detinjstvu ima dugoročni pozitivan uticaj na razvoj vokabulara do 42. godine života. Osim toga, oni koji su često nastavili da čitaju iz zadovoljstva u periodu od 42. godine, doživeli su veći razvoj vokabulara između adolescencije i srednjih godina.

Čini se da čini razliku ne samo to koliko čitate već i ono što čitate. Ljudi u svojim 40-im, koji su čitali klasičnu fikciju i savremenu književnu fantastiku, postigli su najveći razvoj vokabulara.

Doživotne nagrade

Ovo istraživanje sugeriše da podsticanje ljubavi prema čitanju ima važnu ulogu u promovisanju učenja i u detinjstvu i u odraslom dobu. Prednosti čitanja se ne zaustavljaju u detinjstvu, ali ljubav prema čitanju stečena u detinjstvu može doneti celoživotne nagrade.

Od mladih ljudi danas se mnogo očekuje, ali nove tehnologije bi trebalo da olakšaju više nego ikada deljenje knjiga i informacija o tome šta da čitaju. Od vitalne je važnosti da škole promovišu čitanje iz zadovoljstva, pa je zabrinjavajuće što mnoge škole danas nemaju školske biblioteke. Pretnja javnim bibliotekama takođe je i potencijalna pretnja doživotnom učenju.

Što je najvažnije, moramo razmisliti kako podsticati ljubav prema čitanju kod dece koja dolaze iz domova sa malim brojem knjiga, jer znamo da je nedostatak knjiga u kući jedan od najmoćnijih predikatora obrazovnog neuspeha. Konačna poruka ovog istraživanja jeste da je čitanje jednako korisno za učenje, a najveća dobit potiče od intelektualno izazovnije fikcije.

Autor bloga: dr Biljana Ćirić

Biljana Ćirić je doktorirala na Filozofskom fakultetu u Nišu, gde je držala vežbe iz Književnosti od renesanse do racionalizma. Radila je i na Velikotrnovskom univerzitetu, gde je predavala srpski jezik. Uže oblasti njenog istraživanja su teorija kulture i komunikologija. Učestvovala je na velikom broju naučnih skupova međunarodnog karaktera i autor je brojnih naučnih radova. Trenutno radi u Institutu za moderno obrazovanje u Beogradu.