Razumeti PISA testove – II deo

 

Šta se može zaključiti o rezultatima Srbije i kako dalje?

 

Već svi znamo da je znanje učenika iz naše zemlje na nezavidnom 45-om mestu iz čitanja (Reading) i 46-om iz matematike (Mathematics) i nauka (Sciences). Međutim, pored ovoga, uvidom u detaljnije analize, izdvajaju se, između ostalog, i tri zanimljiva zaključka: 

1. Razlike u rezultatima među školama u Srbiji veće su od proseka OECD-a što govori o neujednačenosti kriterijuma na nivou zemlje.
2. Rezultati karijernog vođenja i broja profesionalaca koji su za to zaduženi u školama je ispod proseka, što znači da ne pružamo dovoljno podrške učenicima u trenucima odlučujućim za njihove karijere.
3. Postignuti rezultati i ulaganja u obrazovanje su ispod OECD proseka. 

Nije teško u današnje vreme uporediti nekoliko školskih sistema, njihovu organizaciju, strateške ciljeve, način realizacije istih i rezultate na PISA testovima ili poziciju na Šangajskoj listi i doći do zaključaka koji bi trebalo da zanimaju sve zainteresovane strane u obrazovanju mladih.

Zašto smo sve niže na lestvici, kako na nivou osnovnoškolskog i srednjoškolskog, tako i na nivou visokoškolskog obrazovanja i zar ne bi trebalo da se podrazumeva da će svako sledeće testiranje biti uspešnije?

Kako je to moguće kad se već godinama hvalimo učenicima koji postižu neverovatne rezultate na inostranim fakultetima? Pitanje je da li je to uspeh školstva ili njih samih i njihovih roditelja, da li bi ta grupa učenika bila jednako blistava ili bilistavija da je u Kanadi, Južnoafričkoj republici ili Kazahstanu? Šta je sa ostatkom učenika, kakve oni rezultate postižu ili još važnije da li su funkcionalno pismeni za vreme koje je pred njima? 

Najčešća obrazloženja za ovakav (ne)uspeh jesu zastareli nastavni programi kao i način predavanja i ispitivanja, što automatski nastavnika etiketira kao centralnog krivca s obzirom na to da je on spona između znanja i učenika. Međutim, da li su ova obrazloženja tačna i da li je i koliko do nastavnika?

 

 

Mnogo pitanja 

U svojim preporukama, PISA posebno ističe da je isporučivanje i držanje znanja u fiokama kakve su školski predmeti  prošlost, dok je budućnost stvaranje i integracija znanja.

Kao što je u ovom tekstu rečeno, nastavnik je stavljen u centar svega, a stratezi srpskog obrazovanja očekuju bolje rezultate na testiranju 2024. kada će se videti efekti sprovedene reforme. Postavlja se pitanje kako? 

Kako, kada završni testovi na kraju osnovne škole koji određuju koju će srednju školu učenik upisati i dalje sadrže pitanja koja većinom traže puku reprodukciju znanja i u potpunoj su suprotnosti sa pitanjima koja se učenicima postavljaju u razvijenim zemljama?

Kako, kada su na već ogroman broj predmeta u srednjoj školi dodata dva obavezna izborna predmeta, bez smanjenja broja ili objedinjavanja postojećih predmeta?

Kako kada učenik prvog razreda srednje škole ima 17 predmeta, a njegov vršnjak u Engleskoj 8 do 10.

Kako, kada učenik u Srbiji provede i po 7 sati u školi, a tek onda ga čeka učenje predavanog gradiva i domaći, dok njegov vršnjak u Finskoj ima do 4 sata predavanja, i skoro nimalo domaćeg.

Treba da budemo svesni da srpsko školstvo 2020. rangira učenike testirajući znanja za 20. vek, a da će ti isti učenici otići u penziju otprilike 2070; da nastavnik u Srbiji ima toliko obiman kurikulum, da sa 25-30 učenika u odeljenju jedva stiže sve da obradi na način na koji to završni test očekuje, a da je za srednjoškolsko preduzetništvo, projektnu nastavu, celoživotno učenje, uključivanje zajednice u obrazovanje i sve one lepe zamisli prekopirane iz strategija zemalja, kakva je na primer Finska, potrebno mnogo više od slova na papiru. Potrebno je vreme za kreativno kritičko rešavanje problema koje naši učenici nemaju, jer moraju da nauče sve moguće podele, godine i formule iz preko 10 predmeta. Potrebno je motivisati nastavnike da promene ustaljeni način rada i podstaknuti entuzijazam nastavnika koji nisu vrednovani po postignuću. Potrebna je i otvorenost za inovativnu nastavu koja ne podrazumeva samo sedenje u učionici. Na kraju, a možda i najvažnije, potrebna je podrška prosvetnog sistema, a ne kontrola koja se svodi na puku proveru  papirologije i sprovođenja zahteva za koje su svi svesni da se mogu u potpunosti ispunjeni naći samo na ček listi, ali retko i u učionici.

 

 

Važno je sumirati da cilj PISA testiranja nije samo da pokaže koliko mladi u određenoj zemlji znaju, već da dođe da podrobnije analize faktora koji na to mogu uticati, kako bi se osmislile strategije za unapređenje ishoda obrazovanja i isti se uskladili sa budućim potrebama tržišta rada. Još jedan podatak koji široj javnosti često nije poznat, a to je da je PISA testiranje program koji sprovodi Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) što nam dodatno govori o tome da je fokus procene na funkcionalnoj vrednosti znanja u budućoj radnoj i akademskoj karijeri mladih ljudi. 

Za kraj, krucijalno je pitanje da li će se neko i na koji način temeljno posvetiti unapređenju obrazovanja u Srbiji uzimajući u obzir upravo iscrpne nalaze koje nude PISA testovi i mnoge druge analize radi najavljenih boljih rezultata? Da li je neko video da se na PISA testu 2021. uvodi dodatni test koji procenjuje kreativno mišljenje (jer to zahteva većina poslova budućnosti), a na testu 2024. uvodi dodatni opcioni test poznavanja stranih jezika (jer je ogromna većina dostupnih informacija na engleskom jeziku)? Ili ćemo o tome kada stignu rezultati…

 

 

Izvori:

• https://www.oecd.org/pisa/
• https://www.oecd.org/pisa/PISA%202018%20Insights%20and%20Interpretations%20FINAL%20PDF.pdf
• https://www.oecd-ilibrary.org/sites/acd78851-en/1/2/1/index.html?itemId=/content/publication/acd78851-en&mimeType=text/html&_csp_=34b83bd6f1788b01629355b271dcc687&itemIGO=oecd&itemContentType=book
• https://www.internationalstudent.com/study_uk/education_system/further_education/
• https://cft.vanderbilt.edu/guides-sub-pages/blooms-taxonomy/

 

Autor: Milica Aleksić, profesorka engleskog jezika, diplomirala je na Filološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu, smer Engleski jezik i književnost, i stekla diplomu koja je izjednačena sa master diplomom. Iskustvo u pedagoškom radu stekla je u više privatnih škola kroz podučavanje dece i odraslih. Posebnu pažnju posvećuje stilovima učenja i razvijanju materijala i kurseva sa posebnim fokusom na komunikacione veštine i praktičnu upotrebu jezika. Pored nastave, svoje vidike proširuje i znanjima iz oblasti ljudskih resursa, čime se bavila izvesno vreme. Postaje sertifikovani tumač Facet 5 testova ličnosti i radi na proceni potencijala i razvoju zaposlenih. Veoma je ponosna na svoje petnaestogodišnje volontersko angažovanje u Crvenom krstu, kao edukator na teme prve pomoći, komunikacije, humanih vrednosti, tolerancije, pisanja projekata itd. U Savremenoj gimnaziji želi da svojim učenicima prvo predstavi važnost koju engleski jezik ima kako za njihovo dalje obrazovanje, tako i za karijeru, a zatim i da ih motiviše da jezik uče izlažući se njemu i okružujući se njime. Milica veruje da je najvažnije naučiti kako se uči, i zato želi da razvije kritičko mišljenje kod učenika kroz interaktivnu i interdisciplinarnu nastavu.