Plagijarizam, odnosno plagijat podrazumeva preuzimanje zasluga za nečiji rad ili ideje bez pristanka ili priznanja te osobe. Plagijat može biti nameran ili slučajan. Najbolji način da se izbegne plagijat je da naučite i primenite dobre akademske prakse od samog početka.
Naučimo šta se smatra plagijatom kako bismo bili etični i korektni prema drugim istraživačima
Izbegavanje plagijata podrazumeva da primenjujete svoje akademske i naučne veštine kako bi vaš rad bio što kvalitetniji i originalniji. Prema Merijam–Vebster rečniku, plagirati znači „ukrasti ili prikazati (ideje ili reči drugog) kao svoje; koristiti (tuđu produkciju) bez navođenja izvora; počiniti književnu krađu; predstaviti kao novu i originalnu ideju ili proizvod izveden iz postojećeg izvora”. Enciklopedija „Britanika” plagijarizam vezuje za falsifikovanje tuđeg dela, što predstavlja kršenje autorskih prava.
Plagijat najčešće uključuje sledeće prekršaje: kopiranje, citiranje, parafraziranje ili sumiranje materijala iz bilo kog izvora bez davanja odgovarajućeg priznanja, kao i predstavljanje tuđeg dela kao svog.
Sa druge strane, autoplagiranje predstavlja ponovno objavljivanje sopstvenog već objavljenog rada ili korišćenje za drugu svrhu već objavljenog rada kao novog i originalnog (bez navođenja kada i gde je izvorno objavljen).
Moramo odavati priznanje autorima i naučnim istraživačima za njihova dela
Da biste izbegli plagijat, morate dati priznanje autorima tako što ćete: direktno citirati napisane ili izgovorene reči druge osobe uz obavezno stavljanje tih reči i/ili rečenica pod navodnike, odnosno parafrazirati izgovorene ili napisane reči druge osobe navodeći izvor (parafrazirati znači ponovo pisati svojim rečima). Samo preuređivanje ili zamena reči takođe predstavlja plagijat. Kad koristite teorije, ideje, mišljenja, istraživanja itd. koji nisu vaši, navedite čiji su i gde su izjavljeni. Ukoliko koristite istorijske, statističke ili naučne činjenice ili podatke koji nisu vaši, navedite referencu izvora iz kog ste preuzeli rezultate.
Koje programe za proveru originalnosti možete koristiti kako biste se osigurali da je napisani tekst u potpunosti vaš
Časopisi često koriste programe za proveru originalnosti. Neki od poznatih alata za proveru originalnosti su: iThenticate, Turnitin, Copyscape, Digimarc Guardian, PlagTracker, PlagiarismDetect, PlagScan, VeriGuide, Urkund i Copyleaks. Neke od besplatnih verzija možete koristiti i vi kako biste bili sigurni da su napisani tekst i svi njegovi integralni delovi zaista vaši.
Budimo etični u naučnoistraživačkom radu i prikazivanju rezultata, zaštitimo sebe i druge
Pored plagiranja i autoplagiranja, postoje i druge zabeležene neetične prakse u nauci, poput izmišljanja i krivotvorenja rezultata, odnosno podešavanja predmeta, instrumenata, podataka i procesa istraživanja zarad dobijanja željenog rezultata istraživanja ili tendencioznog tumačenja dobijenog rezultata. Još jedna neetična praksa sa kojom se bore naučni etični odbori je i lažno autorstvo, tj. „dopisivanje” autora koji ni na koji način nisu doprineli napisanom naučnom radu. Zbog toga moramo biti savesni u sprovođenju istraživanja i prikazivanju činjenica i kao autore navoditi samo one koj su učestvovali u kreiranju naučnog rada.
Uvek imajte u vidu da će se kroz naučni rad koji napišete širokoj akademskoj javnosti prezentovati rezultati vašeg istraživanja, ali i vi sami, kao i obrazovna institucija iz koje dolazite. Zbog toga uvek budite originalni, etični i neka vaši radovi budu zasnovani na naučnim činjenicama. Uvek navodite, odnosno citirajte reference koje ste koristili za istraživanje.
CNIR vam u osnaživanju vašeg akademskog integriteta daje čvrstu podršku. Kontaktirajte sa Centrom putem imejl-adrese cnir@institut.edu.rs i saznajte kako vam može pomoći u zaštiti autorskih prava i intelektualne svojine drugih autora!