English
Uticaj vannastavnih aktivnosti na stvaralačke sposobnosti učenika
Čovek je kreativno biće. U svakom aspektu njegovog života postoji potreba da stvara, jer kroz stvaralaštvo čovek ispoljava lepotu svojih misli i osećanja. Zato se oduvek i smatralo da je stvaralaštvo dar bogova koji je svojstven samo malom broju talentovanih ljudi. Međutim, danas znamo da je kreativnost deo duhovnog života svakog čoveka i da je moć koju ima stvaranje neprocenjiva.
Tu urođenu kreativnost možemo najlakše uočiti kod dece predškolskog uzrasta, jer oni uče i otkrivaju svet kroz igru i maštu.
Međutim, kasnije, kroz formalno obrazovanje, možemo uvideti da sadržaji školskih predmeta i način na koji se ti sadržaji obrađuju, kod određenog broja dece sputavaju kreativnost. Pošto je potreba za stvaranjem jedan od najvećih motiva čovekove aktivnosti, obrazovne ustanove moraju učenicima ponuditi mogućnost da razviju svoje stvaralačke potencijale.
Jedan od načina koji će pomoći učenicima da ostvare uspeh koji će predstavljati svetle tačke u njihovom školovanju, jesu vannastavne aktivnosti. Pre svega, iako je škola organizovana u korist učenika, s njihove tačke gledišta, vreme provedeno u učionici je nametnuto i dosadno, pa je veoma je važna činjenica da učenici svojom slobodnom voljom mogu izabrati aktivnost koja je predmet njihovog interesovanja.
Vannastavne aktivnosti omogućavaju deci da pokažu svoje znanje, ideje i sposobnosti, pa na taj način podstiču razvoj samopouzdanja i samopoštovanja. Taj osećaj sigurnosti koji stiču radeći ono što najbolje znaju prenosi se i u redovnu nastavu, kao i u svakodnevni život. Zbog toga vannastavne aktivnosti predstavljaju veoma snažan motivacioni faktor za učenje.
Najbolji rezultati se ostvaruju kada se neka nastavna jedinica poveže sa vannastavnim aktivnostima. Na primer, učenici će biti motivisani da obrade neko književno delo ako imaju mogućnost da to delo adaptiraju na časovima dramske sekcije. Takođe, učenici će lakše naučiti gradivo iz nastave pismenosti ako mogu da pokažu to znanje u okviru novinarske ili literarne sekcije. Na ovaj način mogu se zainteresovati i učenici koji nisu motivisani za rad i koji imaju slabije ocene. Ovakvi učenici obično pokažu svoju skrivenu stranu i takav potencijal koji u redovnoj nastavi nastavnici ne mogu da uoče.
Osim što imaju veoma značajnu ulogu u formiranju kompletne ličnosti, vannastavne aktivnosti imaju poseban značaj u otkrivanju skrivenih talenata učenika, koji mogu da im odrede budući stvaralački razvoj i karijeru. Nastava u sekcijama je usmerena tako da svaki pojedinac dobija mogućnost da razvije talenat i da se istakne. To je veoma važno za učenike u srednjoj školi koji su već na pragu da se opredele za buduće zanimanje.
Oduvek je poznato da škola ima, osim obrazovne, i veoma značajnu vaspitnu ulogu. Mnogi naučnici govore o razvijanju uma i srca kroz aktivno delovanje učenika u nastavi, a Ajnštajn kaže da je obrazovanje ono što preostane nakon što neko zaboravi šta je naučio u školi. Misija nastavnika i škole nije samo da pruže formalno obrazovanje. Ono što je važnije od učenja lekcija i odličnih ocena jeste da pomognemo tim mladim ljudima da u svojim izborima pronađu pravi put koji će ih odvesti daleko od poroka i neznanja.
Autor članka: Daliborka Ranđelović
Daliborka Ranđelović je završila Filološki fakultet u Beogradu, odsek Srpski jezik i književnost. Radila je u Osmoj beogradskoj gimnaziji, a trenutno radi u Sedmoj beogradskoj gimnaziji. Pohađala je mnogobrojne seminare, kao i kurseve dikcije i engleskog jezika.
