Važnost fizičkog vaspitanja u digitalnom svetu kod dece

Značaj fizičke kulture u uslovima savremene civilizacije trebalo bi stalno isticati jer ljudi još nisu svesni negativnih posledica koje nosi moderno društvo. Nedostatak kretanja narušava neke osnovne funkcije našeg organizma, dovodi do opadanja telesnih sposobnosti i poremećaja u aktivnosti organizma. Iako su se ranije generacije bavile fizičkim aktivnostima iz zdravstvenih, ekonomskih i drugih egzistencijalnih razloga, danas su potrebe savremenih ljudi u ovoj oblasti još veće nego ranije.

 

 

Da bi zadovoljili svoju potrebu za kretanjem, koja je zbog današnjeg načina života sve više zapostavljena, učenicima je potrebna redovna fizička aktivnost. Kada se kaže današnji način života, misli se na napredak tehnologije, gde je učenicima omogućeno da sedeći od kuće završe obaveze za koje su nekada morali da izađu iz kuće i ispešače određenu distancu. Redovna fizička aktivnost jedan je od ključnih faktora za zdrav život. Nemoguće je nabrojati sve pozitivne efekte fizičke aktivnosti, ali bez sumnje neki od njih dovode do unapređenja zdravlja i načina života, produžuju očekivano trajanje života i smanjuju rizik od hroničnih nezaraznih bolesti kao što su bolest srca, krvnih sudova, šećerne bolesti i slično (Ugarković, 1996). 

Jednim delom učenici svoju potrebu za fizičkom aktivnošću mogu da zadovolje na časovima fizičkog i zdravstvenog vaspitanja. Noviji pogled na nastavu fizičkog i zdravstvenog vaspitanja daju Višnjić i saradnici, koji navode sledeću definiciju fizičkog vaspitanja: „Fizičko vaspitanje je društveno planirana i organizovana delatnost, zasnovana na didaktičko-pedagoškim osnovama, a usmerena ka željenoj transformaciji višedimenzionalne ličnosti deteta (čoveka) posredstvom motoričke aktivnosti (telesnog kretanja)” (Višnjić i sar., 2004, str. 23).

Svaka nastava, pa tako i nastava fizičkog vaspitanja, ima svoj cilj i zadatke koji su u njenoj funkciji i predstavljaju njenu operativnu konkretizaciju. U novije vreme sve više se govori o nastavi fizičkog vaspitanja koja ima uticaja na integralni razvoj učenika – telesni, kognitivni i emocionalni – i na to upućuje i veliki broj definicija cilja fizičkog vaspitanja u svetu. Tako je definisan i naš cilj fizičkog vaspitanja, u kojem stoji da raznovrsnim i sistematskim motoričkim aktivnostima, u povezanosti sa ostalim vaspitno-obrazovnim područjima, treba doprineti integralnom razvoju ličnosti učenika (kognitivnom, afektivnom, motoričkom), razvoju motoričkih sposobnosti, sticanju, usavršavanju i primeni motoričkih umenja, navika i neophodnih teorijskih znanja u svakodnevnim i specifičnim uslovima života i rada (Službeni glasnik RS – Prosvetni glasnik, Beograd, 2004).

 

 

Zadaci fizičkog vaspitanja predstavljaju konkretne odrednice potencijalno mogućih rezultata procesa koje treba ostvariti pomoću svrsishodnih akcija i delovanja, čime se doprinosi rešavanju najopštijih problema i postavljenog cilja (Višnjić i sar., 2004).

Ukoliko se poštuju ciljevi i zadaci nastave fizičkog i zdravstvenog vaspitanja, učenici donekle mogu da zadovolje svoje potrebe za kretanjem. Nažalost, samo donekle, jer mali broj časova nastave fizičkog vaspitanja ne može da nadoknadi celodnevni manjak aktivnosti. Postoji mnogo načina da se taj manjak aktivnosti nadoknadi. Jedan od načina je i uvođenje svakodnevne nastave fizičkog i zdravstvenog vaspitanja. Pošto je teško da će se uvesti svakodnevno fizičko vaspitanje, na profesorima fizičkog vaspitanja je da kod dece razviju ljubav prema fizičkoj aktivnosti za vreme nastave.

Nastava fizičkog vaspitanja je najorganizovaniji sistem fizičkih aktivnosti kojim su obuhvaćeni mladi, a samom nastavom se vrši određeni uticaj na njihov organizam u funkciji njihovog zdravlja. Krajnji zaključak ovoga rada jeste taj da je u digitalnoj eri nastava fizičkog vaspitanja jedan od najbitnijih predmeta u školi. Sama redovna nastava fizičkog vaspitanja obezbeđuje deci redovnu fizičku aktivnost, a zauzvrat se dobija zdravija populacija, koja se fizički oseća bolje, a samim tim bi mladi ljudi bili zadovoljniji u svakom segmentu svoga života.

 

Literatura:

1. Ayers, S. F., Sariscsany, M. J., „Fizičko vaspitanje za celoživotnu formu”, Beograd: Data status, 2013.
2. Višnjić, D., Jovanović, A., Miletić, K., „Teorija i metodika fizičkog vaspitanja”, Beograd: Fakultet sporta i fizičkog vaspitanja, 2004.
3. Ugarković, D., „Biologija razvoja čoveka sa osnovama sportske medicine”, Beograd: Fakultet sporta i fizičkog vaspitanja, 2006.

 

 

Autor: Mladen Stanković, profesor fizičkog vaspitanja u Savremenoj gimnaziji, završio je osnovne i master studije na Fakultetu sporta i fizičkog vaspitanja u Beogradu, na smeru Akademske studije – Teorija i tehnologija fudbala. Profesionalno iskustvo u radu sa decom stekao je u školama sporta, u osnovnim i srednjim školama, gde je nastavu prilagođavao svim uzrastima. U radu sa učenicima u Savremenoj gimnaziji Mladen nastoji da na zanimljiv i inovativan način kod njih razvije ljubav prema sportu i zdravom životu. U slobodno vreme se i sam bavi sportskim aktivnostima, a najlepše vreme mu je ono provedeno sa porodicom.