Volontiranje kao način za razvoj potencijala ličnosti

Volontiranje kao način za razvoj potencijala ličnosti

 

Da bi se volonterizam bolje razumeo, a samim tim i njegova uloga u razvoju potencijala ličnosti, potrebno je da se odredi poreklo samog termina. Termin potiče iz latinskog jezika – voluntas, što bi u prevodu značilo slobodna volja, odnosno opcija ili lični izbor. To je i najbitnije obeležje volonterizma, jer ukoliko nije dobrovoljan, on gubi suštinu.

Volontiranje je angažovanje pojedinaca i grupa koji dobrovoljno pristaju da pružaju usluge određenoj populaciji. Volontiranje je zasnovano na idejama samopomoći, uzajamne pomoći i filantropije. Najčešće se sprovodi u verskim, humanitarnim, socijalnim i nevladinim organizacijama. U poslednje vreme situacija se prilično menja, pa i mnoge institucije iz javnog sektora uključuju volontere za obavljanje određenih poslova.

Šta je volonterski rad?

Volonterski rad je neplaćena, svesna, slobodna delatnost, čiji je cilj dobrobit drugih ljudi i zajednice. Volonterski rad je oblik učešća građana u procesima razvoja zajednice. Volonter može, bez ograničenja, da bude svako ko samostalno, po sopstvenom izboru, svesno i dobrovoljno želi i odluči da doprinese razvoju zajednice. Volonter može obavljati sve vrste poslova i iskazati svoja znanja, veštine i profesionalnost. Rad volontera je važan jer oni po sopstvenom izboru obavljaju poslove koji su drugima važni a nisu u prilici da ih obave, daju nove ideje, podstiču različite aktivnosti.

Volontiranje podržava najplemenitije vrednosti u čoveku: pacifizam, slobodu, jednake mogućnosti, bezbednost i pravdu za sve ljude, a pre svega humanost. Kao rezultat naraslih promena u društvenoj klimi, gde je preovaladalo potrošačko društvo a zanemaruju se emocije i individualnost čoveka, sve je važniji ovaj aspekt volonterizma – humanost.

Volonterizam u Srbiji i drugim zemljama

U Srbiji, volontiranje nije razvijeno u tolikoj meri, međutim, ustanove i organizacije koje angažuju volontere beleže znatne uštede i ekonomsku dobit. Uspostavljanjem pravnog okvira za angažovanje volontera u Srbiji biće stvoreni i preduslovi za pokretanje organizovanih volonterskih programa. Da bi u našoj zemlji volonterizam bio priznat u dovoljnoj meri, potrebno je izgraditi poverenje ustanova prema angažovanju volontera. Poslednjih nekoliko godina u našoj zemlji je pokrenuto više programa i projekata zasnovanih na volonterskom radu, a u nekim gradovima u Srbiji osnovani su volonterski centri. Društvena i ekonomska korist od volonterskog rada je nesumnjiva. U Evropi volontira više od 100 miliona ljudi; u Poljskoj 18 procenata stanovništva, u Irskoj i Nemačkoj više od 33 odsto. U Velikoj Britaniji volontira 38 odsto stanovništva (izvor: „Priručnik za rad sa volonterima: lokalna zajednica i volonteri”, Novi Sad, 2007). Međutim, bez obzira na opštu težnju da se podstakne volonterizam, kod nas još postoje otpori i sumnje u uspešnost programa i projekata zasnovanih na doborovoljnom, besplatnom radu.

Koji je značaj volontiranja?

Iz prethodno napisanog, mogao bi se izvesti zaključak o značaju volontiranja.

Volontiranje nesumnjivo i dokazano:

• doprinosi razvoju stabilnog društva, • doprinosi poboljšanju kvaliteta života,
• podstiče učešće građana u životu zajednice,
• menja svest i stavove ljudi prema ličnom angažovanju,
• razvija humanost, solidarnost i toleranciju.

Pozitivan uticaj na razvoj ličnosti i odrastanje kod dece volontera

Za decu je proces volontiranja jedan od načina da otkriju, ostvare i razviju svoje potencijale. Zahvaljujući volontiranju, deca mogu da naprave velike promene u svom životu i da doprinesu radu humanitarnih organizacija i društvu u celini svojim dobrovoljnim radom. Volontiranje promoviše zdrav način života i izbora, uči decu životnim veštinama, ohrabruje ih da doživotno budu aktivni u svim društvenim događanjima, i ne samo to, već i da učestvuju u stvaranju odnosa u društvu po svojoj meri. Deca koja učestvuju u volonterskim akcijama brže se razvijaju emotivno, socijalno i intelektualno.

Volontiranje odvraća decu od negativnih obrazaca ponašanja, što je izuzetno važna stvar. Volonterski projekti pružaju im mogućnost za učešće u pozitivnim aktivnostima i na taj način daju šansu da prave razliku između dobrog i lošeg. Volontiranje promoviše zdrav način života, obeshrabruje negativne odluke, pomaže u rešavanju nekih adolescentskih problema koji se javljaju kod mladih: depresija, nezadovoljstvo, vršnjačko nasilje, trudnoća tokom adolescencije, odustajanje od škole, narkotici… Zadaci koje deca volonteri dobijaju tokom volontiranja zahtevaju od njih učenje, samopouzdanje, što sve pozitivno utiče na razvoj njihove ličnosti.

Učenje životnih veština

Volontiranjem se razvijaju važne životne veštine i vrednosti kod dece. Volonterske akcije stimulišu razvoj veština neophodnih za život kada odrastu (odgovornost za izvršenje zadatka, dobro snalaženje, slaganje sa drugima, tačnost).

Volonterizam u okviru celoživotnog učenja neguje i ostvaruje:

1. Vrednosti – pojedinac volontira zbog ličnih vrednosti humantarizma, jer saoseća i želi pomoći onima kojima je pomoć potrebna.
2. Bolje razumevanje – volonter nastoji naučiti više o svetu i trenira veštine koje prethodno često nije koristio.
3. Lični razvoj – pojedinac putem volontiranja raste i razvija se psihološki.
4. Кarijera – volonter kroz volontiranje prikuplja iskustva važna za razvoj karijere.
5. Društveni odnosi – volontiranje pomaže pojedincu da osnaži svoje društvene veze.
6. Samozaštita – pojedinac koristi volontiranje kako bi smanjio negativne osećaje, kao što je osećaj krivice, ili kako bi se suočio sa ličnim problemom.

Umesto zaključka

Iako je volontiranje u „povoju” kada je reč o Srbiji, značaj volontarizma za razvoj potencijala ličnosti je ogroman. Država i društvo u celini treba još više i upornije da pomažu razvoj volonterskog pokreta u Srbiji. Tako se dobijaju humani, odgovorni, tačni, precizni mladi ljudi, koji će izrasti u samostalne osobe sa velikim ljudskim vrlinama. Kod dece treba negovati samorefleksiju (promišljanje dece o tome šta znaju, umeju, mogu) i podsticati samoregulaciju – proces kroz koji deca postavljaju lične ciljeve, napredovanje i planiranje kako da to ostvare.

Literatura:

• Clary i Snyder, 1999. – „Priručnik za rad sa volonterima: lokalna zajednica i volonteri”, Novi Sad, 2007.
• Mladi istraživači Srbije – Volonterski sesrvis Srbije, Jelena Ristić Beronja, Nina Ristić, Beograd, 2017
  Clary i Snyder, 1999.

 

Autor: Dragan Nikoličić, rođen 21.09.1965. godine, završio Filozofski fakultet odsek za istoriju u Beogradu. Već 25 godina radim u prosveti. Sada radim u OŠ „Brana Jevtić“, u Kusatku, kao profesor istorije. Učestvovao na supervizijskim seminarima, Prosvetni pregled objavio nekoliko mojih časova, pre osma godina pokrenuo virtualnu GOOGL učionicu, odlično funkcioniše, Zavod za vrednovanje kvaliteta rada je dao odlično mišljenje za moje inicijalne, polugodišnje i godišnje testove. Najviše se ponosim što svake godine jedan do tri moja učenika stigne na Republičko takmičenje iz istorije.