English
Zašto je lakše slagati na drugom jeziku?
Za dobru komunikaciju je od suštinskog značaja da vas razumeju i da vam veruju, bilo da govorite na maternjem, ili nekom drugom jeziku. Na kraju krajeva, činjenica je činjenica na bilo kom jeziku, a tvrdnju koja je objektivno istinita treba smatrati istinitom bilo da vam je ona preneta na engleskom, kineskom ili arapskom jeziku.
Ipak, istraživanja pokazuju da je percepcija istine klizav teren kada se posmatra kroz prizmu različitih jezika i kultura. Toliko da ljudi koji govore dva jezika mogu prihvatiti neku činjenicu na jednom i osporiti je na drugom jeziku.
Bilingvalni ljudi često kažu da se drugačije osećaju kada se prebacuju s jednog jezika na drugi. Uzmimo na primer Karin, fiktivnu bilingvalnu osobu. U komunikaciji s ukućanima, u pabu ili kada gleda fudbal, ona koristi nemački. S druge strane, engleski koristi za strukturisanije, profesionalne aspekte života međunarodnog advokata.
Ovo prebacivanje s jednog jezika na drugi u zavisnosti od konteksta nije površno, već ide ruku pod ruku s mnoštvom perceptivnih, kognitivnih i emocionalnih trendova. Istraživanja pokazuju da jezik povezan s iskustvom oblikuje način na koji obrađujemo informacije. Dakle, ako bi neko Karin rekao: „Ich liebe dich”, ona bi mogla da pocrveni, dok s druge strane, rečenica: „I love you” možda uopšte ne bi promenila boju njenih obraza.
Ovo nije pitanje znanja: Karin podjednako tečno govori i nemački i engleski, ali su njena emocionalna iskustva čvršće vezana za maternji jezik, iz prostog razloga što je kao dete iskusila emocije koje su uticale na same temelje njene ličnosti. Veći broj psiholoških eksperimenata je pokazao da jezici oblikuju aspekte naše vizuelne percepcije, način na koji kategorišemo objekte u svom okruženju, pa čak i način na koji percipiramo događaje. Drugim rečima, naš osećaj za realnost je omeđen jezikom koji govorimo.
Manje se zna o tome da li jezik takođe oblikuje znanje višeg reda, koje se tiče koncepata i činjenica. Do skora se smatralo da je razumevanje značenja jednako na svim jezicima koje govorimo. Međutim, sada znamo da to nije slučaj. Bilingvalni ljudi zapravo tumače činjenice drugačije u zavisnosti od toga na kom jeziku su predstavljene, i u zavisnosti od toga da li izazivaju dobre ili loše asocijacije o njihovoj kulturi.
Istraživanje je pokazalo kako interakcija između jezika i emocija izaziva asimetrične efekte u načinu na koji tumačimo činjenice. I dok je maternji jezik učesnika blisko vezan za njihove emocije – što možda sa sobom nosi veću dozu iskrenosti i ranjivosti – njihov drugi jezik se vezuje za hladnokrvno, racionalno razmišljanje.
Nema nikakve sumnje da su bilingvalni učesnici znali šta je istinito, a šta neistinito – što su pokazala i merenja moždane aktivnosti – ali ih je razmišljanje na drugom jeziku zaštitilo od neprijatnih istina i pomoglo im da za njih razviju odgovarajuće strategije.
