Šta podrazumeva očuvanje maternjeg jezika

 

Savremeni nastavni proces je toliko složen da se često postavlja pitanje da li su saradnička i integrativna nastava preporuka ili imperativ. Previše dostupnih informacija i njihova smislena upotreba, nekad prenaglašene digitalne kompetencije koje jesu neophodne, ali nisu jedine koje čine nastavu savremenom a naročito ne i kvalitetnom, dodatno nastavniku otežavaju posao. Ako se uz sve to uzme i nedostatak pažnje učenika i ne samo učenika jer nam je, nekako, tehnologija ,,isprogramirala” i sam radni dan, onda imamo još jedan problem. Postavlja se pitanje da li se metodika određenog predmeta sapliće podjednako iako je previše blizu i tradicionalnom i savremenom pristupu. Sigurno da je najbolje rešenje kombinovanje oba pristupa. Metodika nastave je nešto na čemu u današnjem školskom sistemu i te kako treba obratiti pažnju, naročito što smo veoma često skloni da napravimo ne baš tako ispravan kompromis, a to je da smanjimo kriterijum ili prilagodimo ishod da bismo opet na kraju shvatili da, kakvu god kombinatoriku koristili, učenik treba da zna i da nije do prilagođavanja ishoda već do ispravnog programiranja nastavnog procesa. Timski rad nastavnika jednog aktiva je neophodan, a timski rad nastavnika različitih aktiva oko jedne zajedničke teme je idealan i sigurno će doneti još bolje rezultate, jer će neki učenici uspešno ovladati znanjem jednog predmeta koristeći se znanjima drugog predmeta koji im bolje ide ili koji više vole.

Saradnička, integrativna, projektna i radioničarska nastava u OŠ „Vuk Karadžić” u Loznici je nešto što godinama praktikujemo i redovno objavljujemo. Učestvujemo u raznim konkursima i razmenjujemo iskustva, a najviše smo ponosni na saradnju sa kolegama iz drugih škola, jer su to mostovi prijateljstva ali i dragocene riznice iskustva i dobre nastavničke prakse koje sigurno omogućavaju kvalitetniju nastavu i trajnija znanja.

Ovaj put smo se odlučili za saradničku nastavu tri škole iz dva grada. To su, inače, naši prijatelji koji su učestvovali i u mnogim drugim našim projektima. Na poziv profesorke engleskog jezika Sanje Simić de Graf, dve osnovne škole iz Loznice – OŠ „Jovan Cvijić” iz OŠ „Vuk Karadžić” – i Mitrovačka gimnazija učestvovale su zajedno u obeležavanju Međunarodnog dana maternjeg jezika. 

Zvanično je UNESKO 1999. godine proglasio 21. februar Danom maternjeg jezika na Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija. Proklamovan je kao sećanje na studente koji su 21. februara 1952. godine ubijeni u Daki u Istočnom Pakistanu (današnjem Bangladešu), jer su protestovali zbog toga što njihov maternji jezik nije proglašen za zvanični.

Članice organizacije UN za obrazovanje, nauku i kulturu (UNESKO) obeležavaju taj dan kako bi ukazale na značaj poštovanja osnovnog ljudskog prava, a to je ono koje nam obezbeđuje da možemo u svim prilikama da se koristimo svojim maternjim jezikom, a time i da negujemo jezičku kulturu zajednice kojoj pripadamo.

Pored raznovrsnih aktivnosti, od predavanja o značaju maternjeg jezika do dečjih radova, ono što nas je sve okupilo jeste da kroz jedan kviz o Vuku Karadžiću proširimo znanje o maternjem jeziku, ali i da pružimo podršku osmacima za prijemni ispit iz srpskog jezika. Ovaj kviz i osmosmerku osmislila je Sanja Simić de Graf upotrebom veb-alata, a svi učenici su dobili kviz kako bi mogli da vežbaju i utvrde svoje znanje.

Kviz o Vuku Karadžiću: https://wordwall.net/sr/resource/24024947

Osmosmerka o Vuku Karadžiću: https://wordwall.net/sr/resource/24025520

Ovaj kviz je izuzetno zahvalan, jer se može primenjivati u oba tipa nastave – i redovnoj i onlajn, kao i u vannastavnim aktivnostima. Može se individualno proslediti učenicima da sami vežbaju i odlično je sredstvo za pripremu za prijemni ispit iz ove oblasti. Takođe, kviz se može organizovati na nivou škole, ali i između škola i time učiniti još zanimljivijim.

U Mitrovačkoj gimnaziji u Sremskoj Mitrovici ove godine je obeležen Međunarodni dan maternjeg jezika aktivnostima koje su realizovali profesori srpskog jezika i književnosti i verske nastave. Prvog dana, 21. 2, koleginica mr Nataša Nedimović direktno se uključila u „Jutarnji program” Televizije „Kurir”, gde je bilo reči o očuvanju srpskog jezika i ćirilice kod mladih. Drugog dana, 22. 2. 2022, koleginice Katica Babić i Sandra Petrović realizovale su interdisciplinarni čas u korelaciji sa verskom nastavom i katihetom Stefanom Nedićem. Prezentaciju koju je pripremila prof. Sanja Simić de Graf učenici odeljenja III-B III-3 bilingvalnog i društveno-jezičkog smera prihvatili su svesrdno, uvažavajući činjenicu da u tom projektu učestvuje nekoliko njihovih drugara u državi. Obećanje dato međusobno, uprkos raznim okolnostima, umrežavanje i saradnja između škola samo donose podsticaj za ambicioznu decu, kakva su ona u većini srpskih škola. 

U OŠ „Jovan Cvijić” iz Loznice ova saradnička nastava je realizovana kroz ugledne časove srpskog jezika i pravoslavnog katihizisa, kao i puštanjem himne maternjeg jezika i prezentacije koju je priredila nastavnica srpskog jezika Jelena Vulikić. Ovi časovi su realizovani u svim odeljenjima petog, šestog, sedmog i osmog razreda, dok su ugledni časovi, kojima su prisustvovale direktorka Cvetana Srećković i psiholog škole Đurđina Simić, realizovani u petom i sedmom razredu. Realizatori su nastavnice srpskog Jelena Vulikić, Dragana Glišić i Teodora Dukojević i veroučitelj Predrag Mitrović. Svaki čas bi počeo molitvom „Oče naš”, pri čemu je ostavljen izbor učenicima da li hoće da učestvuju u molitvi. Posle molitve nastavnica srpskog jezika i književnosti Dragana Glišić dala bi uvodnu reč o značaju našeg jezika, sa posebnim osvrtom na Svetu braću Ćirila i Metodija i njihovu misiju opismenjavanja naroda, a potom bi veroučitelj Predrag Mitrović govorio o duhovnoj misiji ovih s pravom nazvanih ravnoapostola i širenju hrišćanstva među slovenskim narodima. Istaknut je značaj Svetog Save kao prvog srpskog književnika i Jefimije, prve srpske pesnikinje, kao i značaj srpskih manastira u srednjem veku, gde su se čuvale kulturne tekovine jednog vojno porobljenog naroda, a duhovno i te kako živog i u to doba. Deci je kroz korelaciju predmeta maternjeg jezika i pravoslavnog katihizisa predstavljeno koliko je kroz vekove bila jaka spona jezika i religije. Cilj ove uvodne reči je bio da se deci objasni da je naš jezik postojao i pre Vuka Stefanovića Karadžića, koji ga je reformisao, učinivši ga razumljivijim i korisnijim vlastitom narodu. Ujedno je ostvario i Adelungovo načelo u pisanju, što je njegovu reformisanu azbuku učinilo najsavršenijim pismom na svetu. Na glavnom delu časa koristile su se i osmosmerke i kviz sa pitanjima koje je osmislila nastavnica engleskog jezika Sanja Simić de Graf, a uz koje su deca, na njima zanimljiv način, lakše pamtila važne odrednice i, igrajući se, učestvovala u realizaciji časa. Pošto se naša škola nalazi u Loznici, koja je blizu rodnog mesta Vuka Karadžića, imali smo i dužnost i obavezu da se osvrnemo na rad Vuka Karadžića. Po završetku kviza deci su podeljeni linkovi za osmosmerke, a zadatak je bio da u najkraćem roku pronađu predviđene odrednice. Učenici koji bi prvi to učinili (u svakom odeljenju po jedan učenik) dobijali bi najveću pozitivnu ocenu iz srpskog jezika i književnosti, a na isti način su nagrađena i deca koja su se znanjem istakla prilikom realizacije kviza. Na kraju časa je istaknuto da negovanje kulture svog naroda nije prepreka da se cene drugi jezici i kulture u raznolikoj kulturnoj i jezičkoj bašti sveta, što je zaključeno Vukovom poslovicom: „Brat je mio ma koje vjere bio”.

U OŠ „Vuk Karadžić” obeležili smo ovaj datum kroz različita predavanja učenicima o značaju maternjeg jezika i dali im mogućnost da kroz radioničarsku nastavu izlože svoje ideje kako zaštititi maternji jezik. Osmaci su imali ugledni čas u vidu vannastavnih aktivnosti i časova odeljenjskog starešine, kao i učestvujući u pomenutom kvizu o Vuku. Učestvovala su odeljenja VIII-1, sa nastavnicama Sanjom Simić de Graf, Mirjanom Marković i Draganom Despotović, VIII-2, na ČOS-u, sa nastavnicama Željkom Marković, i VIII-3, iz IO Zajača, sa nastavnicom Slađanom Osatović. Osmosmerku o Vuku radila je učiteljica Milanka Vasiljević sa svojim kombinovanim odeljenjem prvaka i trećaka. Uglednim časovima prisustvovala je direktorka škole Aneta Rakić.

Čuvati jezik znači koristiti maternji jezik, pisati i stvarati na tom jeziku. Kroz vekove su mnogi učeni ljudi ukazivali na značaj čuvanja svog jezika, a jedan od njih je i Vuk Karadžić: „Jezik je hranitelj naroda. Dokle god živi jezik, dokle ga ljubimo i počitujemo, njim govorimo i pišemo, pročišćavamo ga, umnožavamo i ukrašavamo, dotle živi i narod, može se među sobom razumijevati i umno sajedinjavati, ne preliva se u drugi, ne propada.”

Naš nobelovac Ivo Andrić o jeziku je rekao: „Jezik je živa snaga sa kojom je vezana ne samo kultura nego i postojanje jednog naroda.”

Za Isidoru Sekulić tuđina je tuđ jezik: „A ako neki jezik umre, umro je onda doista i narod.”

Sigurno je da očuvanje maternjeg jezika podrazumeva i jednu jasnu strategiju od nacionalnog interesa koju treba država da donese, ali je neophodno da to već krene u porodici tako što će roditelji motivisati decu da što više čitaju i bogate rečnik, a da manje koriste ograničen vokabular društvenih mreža, prepun anglicizama i žargona. Smatram da je neophodno da srpski dobije natpredmetni status, jer naš jezik već nema veliki broj govornika, a svakim danom ga ugrožavamo. Polako se odomaćuju strane reči koje olako koristimo, a vrlo često ne znamo ni njihovo pravo značenje. Zato je neophodna koordinisana akcija svih instanci i pojedinaca u očuvanju maternjeg jezika.

 

 

Sanja Simić de Graf je nastavnica engleskog jezika u OŠ „Vuk Karadžić“ u Loznici, kao i  pedagoški savetnik. Ima radno iskustvo od 19 godina radnog staža, radeći u različitim školama, osnovnim i srednjim i u različitim odeljenjima, uključujući i kombinovana odeljenja. Njeni časovi su odlično medijski propraćeni, kao na televiziji tako i u stručnim časopisima-samo u „Prosvetnom pregledu“ objavila je dvocifren broj primera dobre prakse. Ti primeri dobre prakse objavljivani su u zbornicima Saveza učitelja Srbije, „Digitalni čas“, „Eduka“. Jedan je od autora edukativnog sajta „Zelena učionica“ za koji piše autorske članke koji su objavljivani i na regionalnim sajtovima poput „Mreže za izgradnju mira“. Primeri dobre prakse nalaze se i na sajtu Društva za strane jezike i književnosti čiji je i član. Saradnik je rubrike „Veronauka“ Informativne službe Patrijaršije SPC i njihov prevodilac-saradnik. Takođe je prevodilac Sajta za Pravoslavnu vjeronauku u Banjoj Luci. Bavi se metodikom verske nastave, a učestvovala je i kao predavač na seminarima koji su objavljivani na uglednim stranim sajtovima.

Veoma je ponosna na saradnju sa Kućom spasa za maloletne migrante i uključivanjem te dece u nastavni proces. Veruje da pojedinac može promeniti svet. Učenike prvenstvno uči da je polazište svega biti dobar čovek i da je svako dete talentovano za nešto, motivišući ih da pronađu svoj talenat i podstičući da se svako dete svoje specifične mogućnosti iskoristi u
nastavnom procesu.