English
Timski rad i komunikacija – veštine novog doba
Više nije dovoljno ispuniti svoj CV impresivnim ocenama. Poslodavci gledaju dalje od kvalifikacija ne bi li ustanovili koje sve veštine kandidati poseduju.
Kognitivne veštine u obastima poput matematike i engleskog jezika se dugo koriste za evaluaciju kvaliteta kandidata. Međutim, prema izveštaju Hamilton Project-a, ekonomske ekspertske organizacije, nekognitivne veštine takođe postaju neodvojivi deo učinka u obrazovanju i na radnom mestu.
Nekognitivne veštine su tzv. „meke veštine”: način na koji komunicirate, koliko dobro sarađujete sa drugima, koliko ste motivisani i vešti u vođenju tima.
U izveštaju se kaže da meke veštine u izvesnoj meri zavise od ličnosti: „nekim pojedincima je inherentno lakše da se slažu sa drugima”, na primer. One su takođe blisko povezane sa stepenom obrazovanja ne samo pojedinca već i njihovih roditelja. Međutim, ove veštine se takođe mogu naučiti.
Nedostatak veština
Hamilton Project se poziva na istraživanje među menadžerima zaduženim za zapošljavanje u SAD, prema kom se oni podjednako trude da pronađu kandidate sa odgovarajućim nekognitivnim veštinama kao i one sa tradicionalnijim, merljivim sposobnostima.
„I dok je manje od 20% menadžera reklo da svršenim studentima nedostaje znanje matematike neophodno za posao, više od polovine tvrdi da im nedostaje sposobnost da se fokusiraju na detalje. Skoro podjednak broj menadžera je konstatovao probleme u pisanju i komunikaciji, što su kognitivni, odnosno nekognitivni aspekti jedne veštine. Otprilike trećina menadžera je rekla da svršeni studenti nemaju potrebne veštine za analizu podataka i timski rad”, kaže se u izveštaju.
Zbog čega je ovo važno?
1. Današnji poslovi zahtevaju više nekognitivnih veština
Poslovi koji podrazumevaju rad sa nekim ili za nekog – i koji zahtevaju bolje nekognitivne veštine – daleko su važniji danas nego 80-ih i 90-ih. Poslovi koji zahtevaju socijalne i uslužne veštine su porasli 16 odnosno 17%, dok su oni koji zahtevaju visok nivo matematičkih veština porasli svega 5%.
2. Lakše do stalnog zaposlenja
Što su veće nekognitivne i kognitivne veštine, to je veća zarada i mogućnost stalnog zaposlenja. Ovo ne iznenađuje, ali podaci takođe pokazuju kako je značaj nekognitivnih veština vremenom znatno porastao.
3. Oni sa manjkom nekognitivnih veština zaostaju
Skoro svi oni koji ulaze u top 25% po pitanju nekognitivnih veština završe srednju školu, a više od polovine i fakultet.
Neke kompanije sasvim zaobilaze kvalifikacije i koriste svoje metode evaluacije kandidata. Godine 2015. u međunarodnoj računovodstvenoj firmi Ernst & Young tvrdili su da će koristiti sopstveni program evaluacije i numeričkih testova.
„U EY, mi modernizujemo radno okruženje i preispitujemo način na koji se rade stvari i razmišlja. Transformišući proces zapošljavanja, mi stvaramo mogućnosti za talentovane pojedince bez obzira na njihovu prošlost i omogućavamo veći pristup ovoj profesiji,” kažu u kompaniji.
U izveštaju Budućnost poslova Svetskog ekonomskog foruma tvrdi se da će 2020. godine najtraženije veštine biti emocionalna inteligencija, kreativnost i upravljanje ljudskim potencijalima. „Promene ne čekaju na nas: poslovni lideri, edukatori i vlade moraju da budu proaktivni u profilisanju ljudi kako bi svi imali koristi od Četvrte industrijske revolucije,” kaže se u izveštaju.
Autor bloga: dr Biljana Ćirić
Biljana Ćirić je doktorirala na Filozofskom fakultetu u Nišu, gde je držala vežbe iz Književnosti od renesanse do racionalizma. Radila je i na Velikotrnovskom univerzitetu, gde je predavala srpski jezik. Uže oblasti njenog istraživanja su teorija kulture i komunikologija. Učestvovala je na velikom broju naučnih skupova međunarodnog karaktera i autor je brojnih naučnih radova. Trenutno radi u Institutu za moderno obrazovanje u Beogradu.
