Kroz ovu zajedničku objavu Centra za projekte i CNIR-a želimo da vam približimo značaj učešća nastavnika u evropskim projektima, kao i ličnih i profesionalnih dobrobiti koje bi vam ono donelo, ali i da vas podsetimo na vaše profesionalne obaveze kada je reč o izboru za nastavnička zvanja i ostvarenju standarda u visokom obrazovanju zahtevanih zakonom.
Šta kaže regulativa
Pojam međunarodne naučne saradnje i projekti EU prepoznati su u našem zakonskom okviru kroz Pravilnik o postupku, načinu vrednovanja i kvantitativnom iskazivanju naučnoistraživačkih rezultata istraživača. U članu 45 ovog pravilnika govori se u prilog tome da međunarodna naučna saradnja podrazumeva postojanje najmanje jednog od sledeća dva kriterijuma: učešće na međunarodnim projektima ili studijski boravak ne kraći od mesec dana u stranoj naučnoj instituciji ili univerzitetu, što potvrđuje naučno, odnosno nastavno-naučno veće naučnoistraživačke organizacije. Član 49, koji govori o kvalitativnim pokazateljima izbora za naučno zvanje: viši naučni saradnik, ukazuje na to da se kvalitativnim pokazateljima smatraju i međunarodna naučna saradnja i organizacija naučnog rada, a za zvanje: naučni savetnik i organizovanje međunarodnih projekata, recenzija naučnih radova i projekata na međunarodnom nivou (član 50). Iz priloga 1 vidi se da pravilnik pod pojmom projekta podrazumeva i projekte EU:
U projekte se kvalifikuju pre svega projekti finansirani od strane Ministarstva, bilateralne saradnje Ministarstva i SANU, projekti EU, regionalni projekti, projekti značajnih međunarodnih agencija i projekti sa privrednim subjektima koji prevazilaze godišnju vrednost potrebnu za finansiranje bar tri istraživača na godinu dana.
Zakon o visokom obrazovanju u delu: Delatnost visokog obrazovanja navodi da je delatnost visokog obrazovanja od posebnog značaja za Republiku Srbiju, da je deo međunarodnog, a posebno evropskog, obrazovnog, naučnog, odnosno umetničkog prostora i obuhvata akademsko i strukovno obrazovanje.
Kao ciljeve visokog obrazovanja Zakon ističe unapređenje međunarodne otvorenosti sistema visokog obrazovanja, međunarodnu mobilnost studenata i međunarodnu saradnju i mobilnost nastavnika.
Koje su mogućnosti
Evropska unija nudi više programa koji bi mogli biti interesantni studentima, kao i akademskom i neakademskom osoblju u okviru naših visokoškolskih ustanova. Programi EU finansiraju se iz budžeta Evropske unije, a sredstva su namenjena različitim prioritetnim oblastima.
HORIZONT EU
Horizont Evropa je okvirni program EU za istraživanje i inovacije, koji je počeo 2021. i trajaće do 2027. godine. Ovaj program počiva na tri stuba.
1. Izuzetna nauka podržava pionirske istraživačke projekte koje su sami istraživači definisali i pokrenuli preko Evropskog istraživačkog saveta (ERC). Finansira stipendije i razmene istraživača kroz program Marie Skłodowske-Curie Actions i ulaganja u razvoj istraživačke infrastrukture.
2. Cilj Globalnih izazova i evropske industrijske konkurentnosti je direktna podrška istraživanjima koja se odnose na globalne izazove i industrijske tehnologije. Uključuje evropska javno-privatna partnerstva, kao i aktivnosti Zajedničkog istraživačkog centra (JRC), koji doprinosi radu evropskih i nacionalnih donosioca odluka kroz nezavisne naučne dokaze i tehničku podršku.
3. Ciljevi Inovativne Evrope su da Evropu učini liderom u inovacijama stvorenim na novim tržištima, kao i dalje jačanje Evropskog instituta za inovacije i tehnologiju (EIT) i podsticanje integracije poslovanja, istraživanja, visokog obrazovanja i preduzetništva.
Preporučujemo da pogledate i platformu EU Science Hub, servis znanja i naučnih rezultata Evropske komisije, koji nudi evidenciju naučnih istraživanja kroz ceo programski ciklus od sedam godina.
Kontakt-tačka za Srbiju je Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja.
ERASMUS+
Erasmus+ je najveći program EU na polju obrazovanja, koji pruža bespovratna sredstva za aktivnosti u oblastima obrazovanja, obuke, omladine i sporta i slavi tri decenije postojanja. Pored toga, podržava mrežu Eurydice, koja opisuje obrazovne sisteme u Evropi i nudi komparativnu analizu nacionalnih sistema i politika od ranog detinjstva do obrazovanja odraslih.
Zahvaljujući ovom vodećem programu EU za obrazovanje, obuku, omladinu i sport, devet miliona ljudi, posebno mladi, dobilo je mogućnost da stekne nova iskustva i proširi svoje horizonte odlaskom u inostranstvo. Trenutni program Erasmus+, koji je počeo 2021. i trajaće do 2027. godine, ima budžet od 26 milijardi evra i pruža mogućnost da se preko četiri miliona ljudi školuje, obučava, stekne radno iskustvo i volontira u inostranstvu. Srbija je postala punopravni član programa Erasmus+ od raspisivanja konkursa, 2019. godine.
Ove godine odobren je projekat mobilnosti Univerzitetu Privredna akademija, te su otvorene brojne mogućnosti da FSU nastavnici i studenti gostuju ili studiraju jedan semestar na drugoj visokoškolskoj ustanovi. Kontakt-tačka za Srbiju je Fondacija Tempus.
KREATIVNA EVROPA
Kreativna Evropa je program EU za podršku sektorima u kulturi i medijima. Program se sastoji od dva potprograma: Kultura – za promociju sektora kulture i Media Program – za podršku audio-vizuelnom sektoru. Kreativna Evropa, sa budžetom od 1,46 milijardi evra, podržava evropski kulturni i kreativni sektor, koji obezbeđuje finansiranje 2.500 umetnika i kulturnih profesionalaca, 2.000 bioskopa, 800 filmova, 4.500 prevoda knjiga i finansijsku garanciju u iznosu do 750 miliona evra za mala preduzeća aktivna u sektoru. Srbija ispunjava uslove za finansijsku podršku celog programa: Kreativna Evropa Srbija.
Kako vam mogu pomoći CNIR i Centar za projekte
CNIR vam može pomoći da se bolje upoznate sa naukom i napredujete u svom nastavničkom zvanju, a Centar za projekte da što bolje sagledate mogućnosti koje nudi akademsko i profesionalno udruživanje i uključivanje u evropske akademske i profesionalne programe. Kontaktirajte sa Centrom putem imejl-adrese cnir@institut.edu.rs i saznajte šta tačno možemo da uradimo za vas! Mi smo deo vašeg akademskog života!