English
Uloga biblioteka i bibliotekara u obrazovanju
Najšire govoreći, bibliotekari su profesionalna grupa ljudi koja radi na uređivanju svih izvora informacija prema potrebama korisnika. Njihov zadatak je organizacija korpusa ljudskog znanja uz pomog bibliografskih metoda i tehnika. Savremeni zahtevi visokog obrazovanja su: fleksibilnost, interdisciplinarnost, kreativnost i doživotno učenje, a potrebno je povećati delotvornost, multidisciplinarnost i netradicionalnost obrazovanja. Biblioteke u tome imaju značajnu ulogu, jer one podupiru razne funkcije kao što su podučavanje, istraživanje, usvajanje novog znanja i posredovanje znanja i kulturne prošlosti i sadašnjosti generacijama koje dolaze. Biblioteke učestvuju u obrazovanju korisnika za delotvorno pronalaženje, pristup, razmenu i upotrebu informacija.
Bibliotekarstvo je savremena, aktuelna, dinamična i zanimljiva delatnost, mada njeni počeci sežu još u doba antike. Danas se bibliotekari ne bave samo knjigama u papirnom obliku, već i elektronskim publikacijama. Funkcija biblioteke kao potpore učenju može se sastojati u pružanju informacijskih usluga u užem smislu (pretraživanje informacijskih izvora, međubibliotečka pozajmica, informacijske usluge) ili, u širem smislu, kao potpora informacijskom opismenjavanju. Bibliotekar na taj način preuzima važan vaspitno-obrazovni zadatak, a time i odgovornost za kvalitet obrazovnog procesa. Svoju odgovornost on deli sa nastavnicima i studentima. Zbog toga bi bibliotekari trebalo da budu ne samo kompetentni u pretraživanju i čuvanju informacija već i informatički pismeni i vešti u korišćenju aplikacija koje nude savremene tehnologije.
Kada je o korisnicima reč, treba podsticati svest o značenju naučnih informacija, kao i potrebu neprekidnog obnavljanja znanja. To je moguće ukoliko nastavni planovi i njihovo izvođenje podstiču učenike i studente na upotrebu informacionih izvora kako se ne bi ponašali pragmatično usmeravajući ih samo na propisane udžbenike.
Za obavljanje tih zadataka i bibliotekarima treba odgovarajuće znanje, koje dobijaju adekvatnim formalnim obrazovanjem. Bibliotekarstvo se danas nužno menja, uglavnom zbog činjenice da je sve više informacija dostupno u digitalnoj formi. Danas se od bibliotekara očekuje da pored tradicionalnih znanja poseduju dodatne veštine potrebne za rad u svetu digitalnih informacija, te su prinuđeni da se stalno usavršavaju.
Biblioteke su memorije čovečanstva i bez njih bi svaka generacija morala da počinje ispočetka u prikupljanju saznanja, a savremena informaciona tehnologija omogućava interaktivnost znanja na nov, brži i kompleksniji način. Timskim radom bibliotekara i profesora omogućuje se povezivanje nastavnih predmeta, povezanost i integracija sličnih ili zajedničkih nastavnih sadržaja pri planiranju i u ostvarivanju plana rada. Zajedničkim radom oni učenicima približavaju gradivo koje treba da savladaju. Bibliotekari igraju ključnu ulogu u podsticanju i olakšavanju učenja svih predmeta u osnovnim i srednjim školama, a neke od aktivnosti su angažovanje mladih u praktičnim radovima i učestvovanje u svakodnevnim aktivnostima. Jer, kao školarca bibliotekar nas uči prvim čitalačkim koracima, kao srednjoškolca uči nas kulturi čitanja i otvara svet prepun avantura, a na fakultetu bibliotekar pruža pomoć prilikom odabira literature za ispite kao i za izradu seminarskih radova.
Bibliotekari mogu koristiti svoju stručnost kako bi unapredili znanje i obrazovanje u školama. Od školske biblioteke koja stoji na portalu čitanja, preko seminarskih radova do nacionalne biblioteke, bibliotekar je usmerivač i utemeljivač naših interesovanja kako profesionalnih, tako i ličnih. Njegova je lična zasluga za postojanje kategorije doživotni čitalac.
Literatura
- Đoković, Gordana J. (2013), Narodne biblioteke i celoživotno učenje, (Doktorska disertacija), Univerzitet u Beogradu Filološki fakultet, Beograd.
- Sabolski, Marija (2016), Uloga školske kjižnice u obrazovanju, (Završni rad), Sveučilište J. J. Strossmayera u Osijeku, Osijek.
- Trajković, Borjanka (2016), Biblioteka i kulturno nasleđe, Pedagoški fakultet, Sombor.
Autor članka:
Olivera Nastić je diplomirani bibliotekar-informatičar. Radila je u Muzeju savremene umetnosti, u Odeljenju za umetničku dokumentaciju i bavila se izradom biografija i bibliografija umetnika za izložbene kataloge Muzeja. Od prošle godine zaposlena u Biblioteci grada Beograda, u Odeljenju za rad sa korisnicima i rad na kulturno-obrazovnim programima u Fondu umetnosti. Učestvovala na tridesetak konferencija i seminara iz oblasti bibliotekarstva i objavila preko dvadeset radova u zbornicima i časopisima.
