Uloga nastavnika u savremenoj nastavi

 

Nastavnik je jedan od izvora znanja za učenika i njegov najbliži saradnik. On mora imati određene kvalitete, široko obrazovanje i kulturu i razvijene pedagoške sposobnosti. Nastavnik koji ima želju da uspe u svom poslu trebalo bi da prihvati učenike onakvim kakvi jesu, a prihvatanje drugih je pretpostavka za poznavanje sebe, svoje ličnosti. 

Ličnost nastavnika je ključ za uspešno izvršavanje školskog programa. Nastavnik mora permanentno da radi na razvijanju „zdravih” odnosa u vaspitnoobrazovnom radu, koji je bitan za uspostavljanje dobrih odnosa među decom, koju želimo da vaspitamo kao aktivne učesnike u nastavnom procesu. Za dobar uspeh u nastavi, pored učenikovog rada, neophodni su i samopouzdanje, ljubav i podrška svakom detetu, što bi rekao Komenski: „I najprljavije ogledalo daje malo sjaja.” Trebalo bi da nastavnici odigraju centralnu ulogu u pripremanju mladeži ne samo da se puni samopouzdanja suoče s budućnošću nego da je izgrađuju svrhovito i odgovorno. Na leđima nastavnika stoji velika odgovornost jer moraju da oblikuju ličnost i umove novog naraštaja. Takođe imaju veoma važnu ulogu u razvoju pozitivnog ili negativnog odnosa prema učenju. Dakle, nastavnike bismo mogli okarakterisati kao nosioce promena. Nastavnik i ne sluti koliko učenici znaju da osete svaku nijansu njegovih raspoloženja, ponašanja i interesovanja. U vrlo burnom periodu detinjstva, dečaštva i devojaštva u nastavniku se često vidi ideal kome treba težiti. Njegov lični primer može snažno da ih pokrene.

Uloga nastavnika u savremenoj školi je složena. Nastavnik mora imati kompetencije da upravlja razvojnim promenama u procesu nastave i učenja, da razvija ključne kompetencije kod učenika, da im pruži osnovu za dalje učenje.

Zadatak nastavnika savremene škole je da nauči učenika kako se uči. „Uspešno učiti može samo onaj učenik koji je naučio kako se uči. U učenju učenja primarna je pretpostavka uspeha uopšte, a samoučenja u nastavnom radu posebno. Usvojivši principe, metode i tehnike učenja, učenik postaje samostalniji i nezavisniji u nastavnom radu – njegov pristup nastavnim zadacima je osmišljeniji, motivisanost prema učenju veća, primena metoda i tehnika učenja efikasnija, selekcija izvora preciznija, a postignuća u učenju optimalno usaglašena s njegovim individualnim intelektualnim potencijalima i opštim zahtevima o uspešno i racionalno organizovanom učenju.” (Prodanović, 1978, str. 25 u Župljanin, 2009)

„Savremeno društvo zahteva novu tipologiju znanja, veština, vrednosti i stavova, nove kompetencije pojedinaca. Otvorenost potrebama današnjice i susret s realnom životnom sredinom čini školu savremenijom. Savremena škola insistira na određivanju strukture sadržaja obrazovanja, podsticanje individualnosti i kreativnosti, upoznavanje i ovladavanje novim tehnologijama te afirmaciju celoživotnog obrazovanja. Neophodno je učenicima pružiti mogućnost izbora sadržaja, metoda, oblika i uslova za ostvarivanje programskih ciljeva” (Dmitrović, 2011, str. 80 u Župljanin, 2014, str. 120).

„Nastavnik u savremenoj školi treba da posmatra, organizuje, stimuliše, vrednuje, favorizuje različite procese učenja i zna da primeni, kada je to potrebno, određene strategije kompenzacije. Nastavnik je samo učesnik u nastavi. Nastavnik mora svoj rad prilagoditi intelektualnim sposobnostima, predznanju, interesovanjima, motivaciji svih učenika. 

Nastavnici treba da se ohrabruju da pomognu svakom učeniku da izabere koje znanje i veštine žele da postignu, pregovarajući o jedinstvenom ‘ugovoru učenja’ ili ‘akcionom planu’ za svakog pojedinca. Materijali, metode i brzina učenja takođe se prilagođavaju mogućnostima i potrebama pojedinaca. 

Nastavnici uče učenike da uče i rade metodom pokušaja i grešaka, a ne kroz pažljivo i osmišljavanje i sistematičko školovanje i pripremanje preko predavanja, radnih i diskusionih grupa, radionica i slično. 

Nastavnik ima integrativnu ulogu – od njega se očekuje da poveže u jedinstvenu akcionu celinu školski ambijent, nastavni program, učeničko ponašanje i svoj način rada. Iz te integrativne uloge proizlaze mnoge manje ili više specifične uloge nastavnika, kao što su planiranje, iniciranje, podsticanje, organizovanje, usmeravanje, vođenje, modelovanje, praćenje, analiziranje, vrednovanje, korigovanje i inoviranje toka i dinamike nastavnog procesa.” (Danilović, 2011, str. 18).

„Nastavnici treba da budu osetljivi, fleksibilni, spontani, da reaguju brzo i pouzdano, da budu originalni u svom mišljenju, impulsivni u donošenju odluka i sudova, da budu u stanju da sebe zamisle na mestu i u položaju učenika, da se užive u njihove misli i osećanja, da su u stanju da tačno reaguju kada se radi o motivaciji, sposobnostima, mogućnostima i interesovanjima učenika. Potrebno je stvoriti, formirati, oblikovati takvog nastavnika koji će biti sposoban da misli na samostalan, slobodan i kritički način, stvaralački delovati u pravcu humanizacije i permanentno raditi na sticanju novih saznanja u kojima će on i njegovi učenici biti kreatori i stvaraoci novih vrednosti.” (Danilović, 2011, str. 16)

„Dok u mnogim drugim poslovima postoji predmet rada, ovde u nastavničkom poslu, predmet rada ne postoji. Predmet njegovog rada je učenik koji je živi aktivni učesnik u svom vlastitom razvitku.” (Jovanović, 1975, str. 6)

Posebno zadovoljstvo i radost čine nastavniku kad vidi kako se pod njegovom brigom učenici praktično, intelektualno i moralno razvijaju i kako se pod njegovim uticajem stvara novi čovek. Uzevši u obzir da učenik s nastavnikom provede gotovo trećinu aktivnog dana, ugled se nastavnika ne sme dovoditi u pitanje. Jer u tom dobu života i u toj trećini dana pojedinac čuje nebrojene informacije koje mora izvagati i osetiti mnoge radosti i tuge, a nastavnik je jedini kome se može poveriti i od koga može pomoć tražiti. Nastavnik vodi učenika kroz najsloženiji deo ljudskog života, „kroz šumu križanja, skretanja i spoticanja”. (Kalinić, 1999) On mu daje pravce i smernice za dalji životni put, ukazuje na posledice stranputica. Učenici prema svojim saznanjima i zaključcima biraju one puteve koji im odgovaraju. Oni odabiraju savete i uputstva onih osoba koje kod njih uživaju ugled, kojima se oni dive, koje oponašaju. Zato nastavnik mora biti osoba u koju učenici imaju potpuno poverenje.

 

Izvori:

1. Danilović, M. (2011). Nastavnik kao uzor, model, idol, ideal, simbol, vrednost, tj. mera, savršenog i svestranog obrazovanog     čoveka. Čačak: Tehnički fakultet.
2. Dmitrović, P. (2011). Mogući putevi modernizacije vaspitno-obrazovnog procesa. Čačak: Tehnički fakultet. 
3. Jovanović, V. (1975). Društvena uloga nastavnika, Zbornik više škole za obrazovanje radnika.
4. Kalinić, Z. (1999). Čimbenici nastave – U susret znanju, http://free-ri.t-com.hr/kalinic/clanci/ususret_znanju.htm
5. Prodanović, T. i Ničković, R. (1978). Didaktika. Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva.
6. Župljanin, M. (2009). Nastavnik kao uzor u vaspitanju učenika. (Magistarska teza). Novi Pazar: Internacionalni univerzitet u Novom Pazaru.
7. Župljanin, M. (2014). Vaspitno-obrazovni efekti i stručne kompetencije nastavnika. (Doktorska disertacija). Novi Pazar: Internacionalni univerzitet u Novom Pazaru.

 

 

Melida F. Župljanin iz Novog Pazara, doktor pedagoških nauka, nastavnik razredne nastave u OŠ „Bratstvo”; nastavnik u zvanju docenta, Internacionalni univerzitet, Novi Pazar. Autor i koautor više od trideset naučnih i stručnih radova, učesnik i izlagač na konferencijama, simpozijumima i tribinama, voditelj obuke: nastavnika za realizaciju nastave orijentisane ka ishodima učenja u organizaciji  ZUOV, Učiteljski  fakultet  Beograd (2018). Njena biografija i stvaralaštvo se 2019. godine u izdavaštvu Klett-a zasluženo našlo u „Leksikonu stvaralaca u preduniverzitetskom obrazovanju“ – 1000 najboljih prosvetnih radnika, autora prof. dr Milenka Kundačine i mr Mirjane Pajić Ilić. Dobitnica je i diplome za najbolji stručni rad u oblasti obrazovanja pod nazivom “Moderna škola – nove uloge nastavnika i roditelja”, u organizaciji 21 ST DIGI SKILLZ iz  Nigerije. Uspešna u radu sa učenicima i studentima, postižući dobre rezultate koji su nagrađeni mnogim  sertifikatima, priznanjima i zahvalnicama.