English
Upotreba dramskog modela u nastavi hemije
,,Mašta je važnija od znanja. Može se puno znati i ništa ne napraviti, dok se sa malo mašte može napraviti sve.” Albert Ajnštajn
Svi nastavni predmeti kao cilj postavljaju trajno i funkcionalno usvajanje nastavnih sadržaja, primenu znanja, podsticanje radoznalosti, kreativnosti i aktivno učešće učenika u nastavnom procesu. Dramski prikazi se primenjuju kod društveno-jezičkih predmeta, dok se za prirodne predmete vezuju problemski zadaci i ogledi. Takav pristup zastupljen od početka obrazovanja s vremenom stvara veštačku barijeru u procesu saznavanja i učenja.
Hemija, iako ekzaktna i eksperimentalna nauka, kao nastavni predmet ne mora imati strogo intelektualni okvir i biti interesantna samo kroz zanimljive oglede. Da li je hemijski eksperiment i hemijsku pismenost moguće smestiti u širi obrazovni kontekst? Кako integrisati zajedničke pojmove rasute po nastavim predmetima? Кako osmisliti proces učenja koji vodi sintezi misaonih operacija?
Metode koje uključuju i druge naizgled nedodirljive nastavne predmete pomeraju je iz apstraktnog i nesaznajnog u opipljive obrazovne i životne situacije. Dramski metod u nastavi hemije je pokušaj da se premosti podela između prirodnih i društvenih nastavnih predmeta, otvori prostor za njihovo povezivanje i integrativni pristup obrazovanju.
Cilj je da se kroz dramske prikaze ili kratke improvizacije podstaknu kreativnost učenika, razvoj mašte, originalnost u primeni znanja, samostalnost u prilazu različitim problemskim situacijama od praktično scenografskih i komunikacijskih do istraživačkih.
Кompleksnost primene ove metode u nastavi hemije zahteva definisanje koraka koji bi doveli do realizacije časa ili projekta:
- odabir nastavnog sadržaja, teme ili segmentirano odgovarajućeg pojma,
- formiranje grupe prema ispoljenim afinitetima učenika,
- podela zadataka grupama,
- pisanje scenarija,
- odabir nastavnih sredstava,
- osmišljavanje scenografije,
- pravljenje delova scenografije,
- odabir izvođača i podela uloga,
- predlog ili pravljenje kostima,
- planiranje vremena za probe.
Ovakav način rada zahteva saradnju između samih učenika, saradnju sa predmetnim nastavnikom i nastavnicima drugih predmeta, ali pruža inspiraciju i jednima i drugima. Nema rutine. Nastava se pomera ka smislenom i kreativnom za sve učesnike.
U praksi sam više puta realizovala ovaj model u okviru redovne nastave kroz seminarske radove, interdisciplinarne i tematske časove u saradnji sa nastavnicima građanskog vaspitanja, muzičke i likovne kulture, verske nastave i srpskog jezika i književnosti.
Neki od časova („Ranjeni Aluminijum”, „Od seminarskog do predstave”, „Voda večna tajna”, „Avogadrova prodavnica gasova”) izvođeni su kao javni časovi u Gimnaziji „Patrijarh Pavle” i na Hemijskom fakultetu u periodu koji obuhvata pet školskih godina od 2013. do 2018. godine.
Primena ove metode u nastavi je prihvatljiv model za učenike vođene željom da ideju u vezi sa određenim nastavnim sadržajem samostalno istražuju i realizuju. U praksi sam se srela sa izuzetnim pokušajima samih učenika da izraze svoju kreativnost, maštu i stvaralaštvo dramskom metodom. Primetila sam povećanu pažnju učenika ka modelu vršnjačke edukacije. Učenici su trajnije usvajali znanja, nalazili smisao u učenju, povezivali gradivo sa drugim nastavnim predmetima, supstancama i pojavama iz svakodnevnog života. Ovakav pristup može da pomogne učenicima da razumeju kako se stiže do naučnih otkrića, da lakše povežu istorijski okvir u kojem su se otkrića dogodila i njihov uticaj na istorijske tokove. Mogu se obraditi biografije naučnika i motivisati učenici za učenje prirodnih nauka. Učenici se stavljanjem u uloge samih naučnika upoznaju sa etapama naučnog metoda. To ih dovodi u situaciju da razumeju da su naučna otkrića rezultat posvećenosti, rada i istraživanja velikog broja ljudi.
Naizgled nespojivi sadržaji u procesu učenja/nastave, otuđenost u okviru nastavnih tema i programa i ponekad vremenska neusaglašenost u obradi bliskih saržaja u okviru različitih predmeta kao rezultat često daju učenika koji raspolaže velikim brojem informacija bez uočavanja veza između njih.
Dramska metoda je ta koja daje najviše prostora za integaciju pojedinačnih i opštih ciljeva više nastavnih predmeta, pomaže u razumevanju civilizacijskog toka i razvija svest o bitnosti obrazovanja kod samih učenika kao aktivnih učesnika procesa učenja.
Po revidiranoj Blumovoj taksonomiji, kao najviši nivo učenja, Lorin Anderson i Dejvid Кratvol su označili kreiranje/ stvaranje novih obrazaca, ideja i rešenja. Prema Lavu Vigotskom, učenje je proces konstruisanja znanja u skladu sa saznajnim i razvojnim mogućnostima učenika. Prema psihologu H. Gardneru, podaci se procesuiraju na tri nivoa: verbalnom, vizuelnom i kinestetičkom.
Dramski metod objedinjuje sve principe savremene nastave i, kao takav, može se primeniti u svakom nastavnom predmetu u redovnoj, tematskoj i projektnoj nastavi.
Autor: Dragana Ivanović Božić, nastavnica hemije. Završila je Hemijski fakultet Univerziteta u Beogradu, gde je nastavila da se usavršava na Katedri za metodiku nastave hemije. Radi kao nastavnik u Gimnaziji „Patrijarh Pavle” u Beogradu, bavi se pisanjem i naučnim novinarstvom. Savetnik je za zelenu hemiju (Yale University and Green chemistry Serbia).
