Veština čitanja i digitalni svet

 

Danas se često upoređuju klasični načini učenja sa savremenim tendencijama u obrazovanju sa ciljem da se pokaže i dokaže da je jedan ili drugi način bolji, odnosno da donosi više benefita za učenike. Ima li uopšte potrebe upoređivati ih? Treba li se kruto držati jednog načina rada u učionici ili pak uzeti elemente oba načina? Jedno je sigurno – proces učenja ne mogu da zamene savremena tehnologija i digitalizacija sveta oko nas.

Veština čitanja je jezička veština i spada među prve veštine koje đaci uče na početku svog školovanja. Postoje tvrdnje da savremene tehnologije i digitalno okruženje ometaju usvajanje ove veštine, a u starijem uzrastu otuđuju decu od pisane reči. Verovatno ima istine u ovim tvrdnjama, ali da li mora biti tako?

Proces usvajanja čitanja obuhvata skup različitih misaonih operacija i, ma koliko se činilo da je to jednostavno, nije. Učenici čitanjem i pisanjem razvijaju inteligenciju i podstiču se na zaključivanje i opažanje. Velika je odgovornost na učiteljima koji svoje đake uvode u jedan novi svet, svet knjige. A kad jednom zakorače u svet čitanja, da bi do kraja života koračali kroz taj svet, potrebno je da prema njemu razviju ljubav. 

Još jednom ću ponoviti da nijedna savremena aplikacija ili veb-alat ne može zameniti usvajanje čitanja i pisanja na klasičan način. Ali kako u okruženju na „klik”, punom snimaka, zvukova i igrica, privoleti dete da zavoli čitanje i pisanje? Lako.

Ovde dajemo odgovor na pitanje sa početka – u usvajanju veštine čitanja potrebno je uvrstiti tradicionalne načine učenja sa savremenim digitalnim obrazovnim sredstvima. Bez obzira na to da li podučavate maternji ili strani jezik, danas je dijapazon aplikacija, digitalnih udžbenika, platformi za učenje na daljinu i veb-alata koje možete koristiti u radu sa učenicima nepresušan.

Jedna od prvih faza u procesu usvajanja čitanja je opažanje, a ono se u ranom uzrastu vrlo uspešno podstiče vizuelno. U ovoj fazi nastavnik može da koristi različite edukativne igrice koje imaju povratnu informaciju o tačnosti odgovora. To su igrice poput igre memorije, povezivanja pojmova, dopunjavanja i sl., a kada se prva faza uspešno savlada, potrebno je preći na naredni nivo – razumevanje pročitanog. I u ovoj fazi je moguće koristiti mnoštvo sadržaja iz digitalnog okruženja, a veoma korisni mogu biti različiti auditivni sadržaji koji prate tekst (pogotovo ako je tekst na stranom jeziku). U poslednjim fazama usvajanja veštine čitanja učenici povezuju novu veštinu i saznanja sa onim što im je već poznato i tada je poželjno upućivati ih da samostalno kreiraju sadržaje koji prate tekst. Ono što pročitaju mogu da pretvore u sliku, strip, pa i digitalnu knjigu. Veb-alati koji im to omogućavaju su: Genially, StoryJumper, Storybook, Storyboard That i dr. Stvarajući u digitalnom okruženju nov sadržaj povezan sa pisanom rečju, produbljuje se razumevanje pročitanog, a analiza teksta dobija nove mogućnosti interpretacije. Usmeravajući učenike da digitalne alate povezuju sa pisanom rečju, nećete im uskratiti ljubav prema knjizi, već ćete im omogućiti da je razvijaju na neki drugačiji način koji je njima verovatno bliskiji.

Kada je reč o razvijanju veštine čitanja na stranom jeziku, onlajn-sadržaji koji omogućavaju lakše usvajanje znanja su zaista nepresušni (digitalni udžbenici, video-tutorijali, audio-zapisi itd.). Materijali su dostupni u svim mogućim formatima – potrebno je samo pronaći ono što je primereno za željeni nivo znanja.

Štampana izdanja knjiga ne treba nikad da nestanu, jer je osećaj da u rukama držiš jedno umetničko delo neprocenjiv. Pisana reč i ljubav prema knjizi imaju izuzetan uticaj na razvoj dečje mašte, memorije i bogaćenje ličnosti. Svaka nepročitana bajka je nenadoknadiva praznina, pa zašto se onda ne postarati da takvih propusta bude što manje, makar te priče bile deo digitalnog sveta?

 

Izvori:

1. Milić, Novica. „Uvod u čitanje”. Kako čitati: o strategijama čitanja tragova kulture. Beograd: Narodna biblioteka Srbije.
2. Milatović, Vuk. Metodika nastave početnog čitanja i pisanja (1998). Beograd: Nauka.
3. Jezička veština čitanja i digitalni udžbenici, Klett.rs (2020)

 

 

Jasminka Olić Ilčešin je nastavnica srpskog jezika i književnosti u jednoj maloj seoskoj osnovnoj školi. To što sredina iz koje njeni učenici dolaze možda nije centar zbivanja nju ne sprečava da im neprestano otvara vrata sveta kulture i obrazovanja. Njeni časovi nisu samo časovi maternjeg jezika, već su i stalna korelacijama sa drugim nastavnim predmetima i veštinama. Izuzetnu pažnju poklanja digitalnim nastavnim sadržajima koje i sama kreira, a obučava i svoje učenike i kolege da to čine. Veruje da savremena tehnologija pomaže u usvajanju koncepta celoživotnog učenja, koje će učenicima omogućiti da se usavršavaju i nakon završenog formalnog obrazovanja. Pokrenula je blog Gramatoigrolija (https://gramatoigrolija.wixsite.com/my-site), kojim omogućava usvajanje gramatike kroz igru. Podržala je učenike osmog razreda da pokrenu YouTube kanal „Od đaka osmaka”, na kom prezentuju svoje radove. Ohrabruje učenike da stvaraju u digitalnom okruženju, pa su tako nastali i stripovi, edukativne igrice, digitalne priče i elektronski časopis kao produkti projektne nastave. Svoju ljubav prema pisanoj reči prenosi na učenike i kroz Čitalački klub, koji je osnovala u školi. U akciji „Čitalački maraton”, podržanoj od MPNTR-a, član je Glavnog žirija i recenzent romana. U projektu ZUOV-a „Digitalna učionica” oprobala se i kao voditelj obuke i mentor kolegama. Svoja iskustva i primere dobre prakse prezentovala je na različitim javnim tribinama i konferencijama. Promoviše digitalne udžbenike, a za vreme pandemije tu aktivnost realizuje i kroz prezentacije – vebinare. Koautor je seminara „Veb-alatima kroz interdisciplinarnost do STE(A)M nastave. Dobitnik je nagrade Društva učitelja Novog Sada, finalista prvog nacionalnog SONS festivala koji promoviše STEM veštine, učesnik u međunarodnom obrazovnom projektu „Dan inteligencije”, a njeni časovi ušli u zbornik „Čas za ugled”. Piše pesme za decu i dramska dela, koja sa svojim učenicima oživljava na sceni. Ponosna je na svoje učenike koji su osvajali nagrade na različitim takmičenjima, od recitovanja pa do poznavanja književnosti. Pokušava da sa koleginicom pokrene otvoreni obrazovni resurs „Podelimo znanje” i stalno se trudi da obrazovanje bude dostupno uvek i svima, bez ikakve razlike.