Zašto je bitno učiti jezike?

Po rečima Aristotela, obeležja čoveka kao bića jesu um i govor. Dakle, jezička sposobnost jeste nešto što definiše čoveka. Jezik ima bitnu ulogu u čovekovoj društvenosti. Znanje novog jezika otvara nam vrata u svet. Kao što govori Sapir–Vorfova hipoteza, jezik je taj koji određuje jedan narod. Učenjem stranog jezika usavršavamo sebe i pokazujemo da nam je stalo do drugačijih stavova, kultura i tradicija. Što više jezika znamo, bliže smo ostatku sveta. Danas u svetu postoji oko 2.600 jezika, a oko 7.000 dijalekata. Najrasprostranjeniji jezici na svetu su kineski, engleski, španski i hindi, baš ovim redosledom.

 

U okviru usvajanja i učenja jezika razvile su se različite teorije koje pokušavaju da odgovore na pitanje kako čovek ovlada jezikom: Lokova tabula rasa, koja tvrdi da znanje dolazi spolja, kroz naša čula, dok Čomski tvrdi da postoji urođeno sredstvo za usvajanje jezika. Bilo kako bilo, najbitnije pitanje koje se postavlja, kada je u pitanju jezik, jeste zašto je važno učiti jezike. Evo nekoliko dobrih razloga:

Održava nas mentalno zdravim

Učenje stranih jezika može se pozitivno odraziti na naše mentalno zdravlje, jer uključuje psihološke procese različite od onih tokom usvajanja maternjeg jezika. Možda je najveća korist to što pospešujemo kognitivne sposobnosti i učimo da budemo istrajni. Da, dobro ste pročitali: učenjem stranih jezika učimo kako da budemo istrajni. Sagledavajući stvari iz ličnog iskustva, tvrdim da je istrajnost ključ u učenju stranog jezika. Takođe, brojne studije su pokazale da učenjem stranog jezika sprečavamo nastanak demencije, ali i da usporavamo simptome Alchajmera i do pet godina.

Prozor u svet

Mogućnost bolje komunikacije je možda najbitnija stvar koju dobijate uz novi jezik. Zar nije predivno kada prilikom boravka u stranoj zemlji razgovarate sa izvornim govornicima sa lakoćom? Lokalno stanovništvo će znati da ceni vaš trud prilikom učenja njihovog jezika. Ne budite tipičan turista i iskoristite izvanrednu priliku da steknete prijatelje širom sveta i naučite o kulturi nekog naroda na sasvim nov način. Jezik i kultura su blisko povezani. Ovo je takozvana praktična strana poznavanja nekog od svetskih jezika.

 Isto tako, učenjem stranog jezika otvara se nova riznica znanja. Naravno, uvek postoji lakši način, opcija Google Translate, ali čar čitanja stranog umetničkog dela u originalu je neprevaziđena: osetićete se bliže kulturi i razumećete delo na sebi svojstven način. Iznenadili biste se koliko se šarma iz originalnog dela izgubi u prevodu.

 

Nove poslovne prilike

Poznavanje stranih jezika svaki poslodavac vidi kao prednost. U današnjem poslovnom svetu sve više se podrazumeva poznavanje jednog ili više stranih jezika i to može biti odlučujući faktor u dobijanju željenog posla.

Upoznajemo sopstveni jezik

Učenjem stranog jezika, osim što radimo na svom usavršavanju, postajemo svesni maternjeg i bolje ga upoznajemo. Postajemo svesni da nijedan jezik nije lak za učenje. Podela jezika na lake i teške za usvajanje nije validna, jer svaki jezik je specifičan na svoj način. Uostalom, učenjem jezika povećavamo naše samopouzdanje i postajemo otvoreniji za druge narode i kulture.

 

Ako imate mnogo izgovora zašto ne možete da učite novi jezik, razmislite ponovo, jer može biti vredno truda. Poznavanje više stranih jezika ostavlja utisak prestiža, visoke inteligencije i dobrog društvenog statusa. Učenje novog jezika je iskustvo koje obogaćuje. Zato nemojte imati strah od neuspeha i počnite sa učenjem novog jezika još danas.

 

Literatura:

1. Pijaže, Ž., Čomski, N., „Teorije jezika, teorije učenja”, prev. Vesna Polovina, Sremski Karlovci: Izdavačka knjižarnica Zorana Stojanovića, 1990. 
2. Pijaže, Ž., Inhelder, B., „Intelektualni razvoj deteta”, Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, 1978. 
3. Aristotel, „Retorika”, prijevod i predgovor Marko Višić, Zagreb: Naprijed, 1989.
4. Chomsky, N., „Cartesian Linguistic”, New York: Harper and Row, 1966, 1989.

 

Autor: Milica Ivanović, profesorka španskog jezika, završila je osnovne studije na Katedri za iberijske studije na Filološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Trenutno je na master studijama i piše rad na temu „Primena savremene tehnologije u učionici”, a planira da upiše i doktorske studije. Radno iskustvo je stekla radeći kao profesor španskog i engleskog jezika u privatnim školama stranih jezika u Beogradu. Oprobala se i kao konsekutivni i simultani prevodilac radeći u Ambasadi Meksika u Beogradu, za šta je dobila brojne pohvalnice i reference od Njegove ekselencije ambasadora Meksika u Srbiji Hosea Evarista Ramona Šilotla Ramireza, na šta je naročito ponosna.