Zašto je kreativno mišljenje ključna kompetencija u 2021.

godini?

U okviru PISA testiranja iz 2018. godine uvrđeno je da prosvetna struka mora nastojati da neguje veštine učenika, jača STEM vrednosti i uspostavlja vezu između nauke i svakodnevnog života (OECD, 2019). Da bi se to postiglo u praksi, značajno je stavljen fokus na kreativnost, koja osposobljava učenike da pronađu interesantne metode, rešenja i ideje pomoću kojih rešavaju određene izazove. Međutim, eksperimentalnim studijama utvrđeno je da se kreativnost razvija do desete godine života, te je svetska obrazovna javnost dala obrazovno-vaspitnom sistemu glavnu ulogu u stimulaciji kreativnog mišljenja učenika.

Brojni psiholozi širom sveta tvrde da je kreativnost veština koja se može razviti u školskom okruženju uz vežbanje i podsticanje, pa se na osnovu toga razlikuju tri vida kreativnog pristupa (Aiamy, Haghani, 2012):

1. Kreativnost kroz dizajn i doprinos – odnosi se na razvoj kreativnih iskustava i angažovanja za decu/učenike;
2. Kreativnost kroz proces – nastoji da praktične aktivnosti pretvori u nezaboravna iskustva za učenike, čime se tradicionalni stilovi podučavanja zaobilaze;
3. Kreativnost kroz ishode – podržava ideju da je osnaživanje učenika kroz jačanje njihovih veština siguran put ka njihovoj ispunjenoj budućnosti.

Šta je kreativno mišljenje?

U stručnoj literaturi se o pojmu kreativnosti najčešće govori kao o fenomenu koji uključuje stvaranje novih ideja, pojmova, rešenje problema, kao i podsticanje novih pravaca mišljenja koji potpomažu obrazovni proces i nastoje da na temelju kognitivnih aktivnosti stvore nove veze između postojećih nastavnih ideja i/ili naučnih pojmova (Michalko, 2011). U vezi sa tim, kreativno mišljenje, kao domen kreativnosti, definisano je kao kompetencija za generisanje raznolikih ili kreativnih ideja, ali i instrument za procenu i poboljšanje ideja. Jačanjem kreativnih kompetencija učenici bivaju osposobljeni da efikasno rešavaju stvarne probleme, ali i značajno napreduju u znanju i efikasnom izražavanju mašte. 

Zašto je kreativno mišljenje ključna kompetencija u 2021. godini? 

Shodno tome da obrazovanje zahteva brzo, efektivno i radikalno menjanje, stav pedagoških gurua je da 2021. godina čini glavnu prekretnicu za usvajanje veština kreativnog podučavanja. O važnosti i ulozi metakognitivne kreativnosti, kojom se opisuju kreativni proces mišljenja i način kreativnog podučavanja, na najvećoj obrazovnoj konferenciji – „World Education Summit 2021”, u martu 2012. godine govoriće i akademska direktorka Instituta za moderno obrazovanje, dr Svetlana Belić Malinić. Njena tema ukazuje na potrebu sinteze veština metakognicije i kreativnosti, kao i na stvaranje nove veštine – metakognitivne kreativnosti. „Tokom procesa promišljanja, svojim mislima dajemo nove perspektive kroz inkubaciju i iluminaciju ideja. Traženjem inspiracije u novim idejama, naš proces ’mišljenja o mišljenju’ dobija novu dimenziju, i tu se zapravo stvara metakognitivna kreativnost”, objašnjava dr Belić Malinić.

Osim što je kreativno mišljenje danas ključni element svih obrazovnih reformi do 2030. godine, pokrenuto je i veliko multidisciplinarno istraživanje PISA 2022, koje će po prvi put istražiti nivo kreativnog mišljenja petnaestogodišnjaka na kraju njihovog obaveznog školovanja. 

U okviru PISA 2022 kreirana je anketa koja koristi zadatke koji minimalizuju značaj urođenih talenata za kreativno izražavanje i izvođenje nastavnih projekata, te stavlja veći naglasak na razvijenu sposobnost pojedinca da postiče metakognitivnu kreativnost. Ova vrsta kreativnog mišljenja može se primeniti ne samo u kontekstu učenja i iznošenja naučenog već i na druge načine u kojima je generisanje ideja ključna stavka za rešenje različitih problema i izazova, što kreativnost dovodi u korelaciju sa problem solving veštinama. Imajući to u vidu, PISA 2022 će u domenu kreativnog razmišljanja podeliti zadatke na područja kreativnog izražavanja – verbalno ili vizuelno – i rešavanje problema – naučnih ili društvenih.

Šta svaki nastavnik može uradi – 4 metode za razvoj kreativnog mišljenja u obrazovanju

Među glavnim metodama koje daju najbolje rezultate u razvoju kreativnog mišljenja kod učenika ističu se (Vukšić, 2018):

1. Brainstorming – ova metoda podrazumeva povezivanje učenika u manje grupe, koje imaju najviše 12 učenika, koji razgovaraju, dopunjavaju se i podstiču na razmišljanje o određenom nastavnom problemu. Suština ove metode je da grupa kreira nekoliko ideja za rešavanje problema, analizira njihove prednosti i mane i kolaborativnim radom dođe do najkvalitetnijeg rešenja. Osim što se primenom ove metode razvijaju timski duh i zajedništvo, učenici se i uče da objektivno vrednuju sopstvene i tuđe ideje, te i da na temeljima tuđih ideja nadograde sopstvene.
2. Brainwriting – za razliku od brainstorminga, ova metoda podrazumeva iznošenje više ideja istovremeno, pri čemu se kreativni proces razmišljanja odvija kod svih učenika pararelno, a ne serijski. Najbolji rezultati se postižu u grupi do 10 učenika, koji zapisuju svoje ideje, a zatim jedan učenik čita svima sve pristigle ideje. Onda se pravi novi krug kreativnog mišljenja, gde učenici dopunjuju sopstvene ideje na osnovu kreativnih inputa koje su čuli od drugih članova grupa. Nakon drugog kruga kroz saradnju se kritički sagledaju sve ideje i odlučuje se o najboljoj.
3. Sinektika – ova metoda podstiče kreativno mišljenje kroz primenu metafora i poređenja, uz obavezno podsticanje i socio-emocionalnog segmenta kreativnog procesa. Primenom ove metode fokus se stavlja na ishod nastavnog procesa, a ne na njegov tok, pri čemu se učenici uče da o određenom problemu razmišljaju na način koji će ih najefikasnije dovesti do rešenja.
4. SCAMPER – ova metoda povezuje devet različitih tehnika:

• Zamenu predmeta analize. (Substitute something.)
• Sastavljanje s nečim drugim. (Combine it with something else.)
• Uklapanje sa nečim dodatno. (Adapt something to it.)
• Prilagođavanje ili uvećanje. (Modify or Magnify it.)
• Iskorišćavanje za drugu namenu. (Put it to some other use.)
• Izbacivanje nečeg. (Eliminate something.)
• Vraćanje natrag ili preslaganje (činjenica). (Reverse or Rearrange it.)

Razvojem veština kreativnog mišljenja učenici se uče praktičnom, umnom i kreativnom angažovanju, što je osnova obrazovanja za nove generacije.

Ukoliko želite da uvek budete u toku sa aktuelnim događajima Instituta za moderno obrazovanje, pridružite se našoj Viber zajednici.

Za više informacija možete nam se obratiti putem imejl-adresa: office@institut.edu.rs i edu@institut.edu.rs ili pozivom na broj: 011/40-11-260.

VAŽNO OBAVEŠTENJE: Članovima i partnerima Institut za moderno obrazovanje obezbeđuje učešće na WES 2021 uz popust od 80% 

Ako želite da se vaše ime istakne na mapi obrazovnih revolucionara, voljni ste da naučite najnovije tehnike podučavanja i spremni ste da zajedno sa još 250 najboljih obrazovnih stratega napravite krucijalne izmene u obrazovno-vaspitnom sistemu, onda je ovaj obrazovni događaj vaš ključan profesionalni korak. 

S radošću vas obaveštavamo da je Institut za moderno obrazovanje, kao programski učesnik na WES 2021 konferenciji, obezbedio mesta za 30 delegata iz Srbije koji će biti zvanični učesnici po jedinstvenoj ceni od svega 58€ umesto 335€! 

Pozivamo IMO članove i naše eskluzivne partnere da se popunjavanjem OVOG formulara do najkasnije 14.3. do kraja dana prijave za učešće na „World Education Summit 2021 (WES 2021)” i time automatski postanu deo svetske obrazovne i intelektualne grupacije koja menja dimenziju obrazovanja na svim nivoima. 

Literatura:

• M. Michalko, Creative Thinkering: Putting Your Imagination to Work, New World Library, 2011, Novato, Kalifornija
• M. Vukšić, Tehnike kreativnog razmišljanja, Doktorski studij na FSB: Uvod u znanstveno istraživački rad, 2018.
• M. Aiamy, F. Haghani, The effect of synectics & brainstorming on 3rd grade students’ development of creative thinking on science, Procedia – Social and Behavioral Sciences 47, 2012, 610–613.
• https://www.pisa.tum.de/en/domains/creative-thinking/
• https://www.forbes.com/sites/benjaminlaker/2020/12/17/why-2021-will-be-the-year-of-creativity/?sh=6cc791536c9b
• https://www.educacionyfp.gob.es/dam/jcr:44142ea4-8d69-4ffd-9e72-c301f144f9cb/pisa%202018%20frameworks.pdf