Životna škola po Dostojevskom 

 

Često ćemo čuti da deca u današnje vreme izbegavaju da čitaju lektiru i da, generalno, slabo čitaju. Vrlo često pribegavaju nekakvim ,,prečicama” kako bi bili spremni za čas – na internetu traže određeno delo prepričano, analizu likova i slično. To samo po sebi i nije tako loše jer, ipak, i na taj način nešto nauče ukoliko je sadržaj koji je postavljen stručan i kvalitetan. Međutim, lišavaju sebe jedne divne navike čitanja, koja oplemenjuje, gde svako ima svoj stav o pročitanom delu, koji posle, uz adekvatnu stručnu kritiku i analizu na času, kristališu i tako razvijaju ljubav prema čitanju. Decu treba motivisati da ne čitaju samo čitanja radi, već i zato što je svaka lektira pečat nekog vremena i nečijeg iskustva, bilo realnog ili imaginarnog, koja nama otvara vidike i obogaćuje jezik, odnosno razvija kulturu izražavanja – mi uz čitanje ,,zidamo” sebe i razvijamo ispravne stavove i poglede na život. U vremenu u kome živimo, gde smo svedoci raznih poštapalica u govoru, pozajmljenica i veoma ograničenog vokabulara sa društvenih mreža, koji je preuzet iz drugih jezika, kada šaljemo poruke preko telefona i jezik nam postaje toliko oskudan da više nismo sigurni šta je neko hteo da nam kaže ako ne stavi određeni emotikon, zar postoji nešto lepše nego slušati nekoga ko lepo govori, ima bogat rečnik i koga možete savršeno da razumete šta je hteo reći jer koristi više od pedesetak ustaljenih svakodnevnih fraza?

Postavlja se pitanje kako u današnje vreme privoleti decu da čitaju. Da li savremeni način života nameće i razvijanje određenih tehnika održavanja pažnje kod svih, a ne samo kod dece, ali kod njih naročito, jer u moru informacija i bogatih sadržaja koji im se nude, u dostupnosti i izobilju svega i svačega, veliki problem predstavlja držanje pažnje, a to se najviše manifestuje prilikom čitanja, jer misli nekontrolisano lutaju s mesta na mesto, pa čak i jedan deo one dece koja redovno čitaju nemaju pojma šta su pročitali. Vrlo često zaboravljaju da, dok čitaju, imaju pri ruci jednu sveščicu i olovku kako bi zabeležili neke upečatljive stvari. Sa druge strane, sigurno da postoje načini da deca zavole čitanje. Ima, sigurno pozitivnih primera i iskustava, kao i tehnika gde je to moguće.

Kroz jednu divnu saradnju nastavnika dve škole – Mitrovačke gimnazije i OŠ ,,Vuk Karadžić” iz Loznice, videćemo jedan od načina kako možemo privoleti decu da čitaju kroz interdisciplinarni pristup, interaktivnu prezentaciju i proveru znanja kroz enigmatiku.

Profesorka srpskog jezika i književnosti mr Nataša Nedimović došla je na ideju da učenicima odeljenja IV/3 Mitrovačke gimnazije čitanje učini bližim, prihvatljivijim i ne tako stranim, s obzirom da se radi o jednom delu svetskih razmera – romanu Fjodora Mihajloviča Dostojevskog „Zločin i kazna”. Tako je na blok-času veroučitelj Stefan Nedić osmislio projektni zadatak na osnovu interaktivne prezentacije i uz pomoć prof. Sanje Simić de Graf.

Naime, učenici su imali izazov da se kroz međupredmetno povezivanje znanja sticanog tokom protekle četiri godine iz grupe opšteobrazovnih predmeta u gimnaziji (srpski jezik, verska nastava, likovna kultura, građansko vaspitanje itd.), u vidu simulacije, pronađu u ulozi likova romana F. M. Dostojevskog „Zločin i kazna”. Trebalo je doneti svoj sud i zaključak o delu koje je neprocenjivo blago svetske književnosti. 

Očekivala su se i brojna postavljana pitanja tokom ovog interdisciplinarnog nastavnog časa – od problema prostitucije, koji je zastupljen i u našem okruženju, ubistava, srebroljublja, ljubavnih teskoba, odluka „ubiti ili ne ubiti” i mnogih drugih, pa sve do nedoumica kada je reč o praštanju, smernosti, ljubavi, milosrđu, darežljivosti, celomudrenosti itd.

Cilj je svakako bio da učenici tokom prezentacije imaju različite tipove zadataka koje će samostalno rešavali, uz naknadnu analizu primera iz životnih situacija sa profesorima književnosti i veronauke. 

Interaktivnu prezentaciju započeli smo igrom ,,Korak po korak”, gde smo kroz dela Dostojevskog došli do rešenja: Fjodor Dostojevski. Zatim smo u narednom zadatku istom igrom kroz različite vrste romana (književni, psihološki, filozofski, socijalni) i preko poslednje asocijacije (književna vrsta) došli do rešenja da je reč o romanu.

Usledio je jedan zanimljiv deo u vidu diskusije. Učenici su bili motivisani da slobodno i bez ustručavanja iznesu svoje mišljenje i stavove na pitanja i zadatke poput ovih: 

Učiniti dobro za drugoga – kada je opravdano, a kada nije?

Da li se ubistvo smatra dobrim delom ako je učinjeno u korist drugih?

Da li Sonjino zanimanje odgovara onome što ona zaista jeste?

Navedi primer iz svog ili tuđeg života za to kako pozitivan uticaj drugih može dovesti do duhovnog preobražaja.

Da li cilj opravdava sredstvo?

Učenici su u okviru interaktivne prezentacije imali slajd, odakle su otvarali ova pitanja i odgovarali na njih, uz zajedničku diskusiju i motivisanje na što više različitih mišljenja.

Nakon diskusije i iscrpnih odgovora, učenici su imali igru asocijacije i igru povezivanja koja vrlina ide nasuprot kom grehu, pa smo i tu imali zanimljive odgovore i obogaćivali svoj rečnik. Usledila je i pitalica u vidu osmosmerke, gde je trebalo odgovore na određena pitanja naći u osmosmerci.

Posle ovih zanimljivih vežbi, u kojima su vrlo rado učestvovali svi učenici jer im je enigmatika zanimljiva, otvorili smo novu diskusiju ulaženjem u sam lik Raskoljnikova. Učenici su imali zadatak da iznesu svoje mišljenje o rečenici Raskoljnikova: „Ja sam ubio sebe, a ne staricu!” i još nekim pitanjima: U čemu se ogleda njegov zločin, a u čemu kazna? Da li je moguće iskupiti se za ovakav zločin? Zašto? Objasnite značaj i značenje Jevanđelja i Lazarevog vaskrsenja.

Roman smo dalje analizirali kroz druge likove, i to uporednom analizom. Učenici su imali zadatak da povežu parove likova u romanu po sličnostima i razlikama. 

Ponovo smo pokrenuli asocijaciju kako bismo umesno ,,dozirali” aktivnosti tako da drže pažnju učenicima.

Treba naglasiti da smo pre i posle ovog časa poslali učenicima onlajn-test o ovom delu, koji je osmislila profesorka Sanja Simić de Graf. Naš cilj je bio da uporedimo odgovore učenika pre i posle časa kako bismo sagledali njihovo postignuće. Učenici su imali automatsku povratnu informaciju o svom postignuću zahvaljujući veb-alatu Testmoz, a i profesorka Nataša Nedimović je, zahvaljujući mogućnostima ovog alata, imala povratnu informaciju sa statistikom odgovora pre i posle časa. Na taj način smo iskoristili sve pogodnosti veb-alata kao značajnog sredstva u praćenju postignuća učenika.

Učenicima smo, kao mogućnost da još više uđu u samo delo, predložili i prosledili link jedne lepe emisije u kojoj je gostovao profesor Vladeta Jerotić i govorio o ovom delu.

Profesorka Sanja Simić de Graf prosledila je linkove edukativnih igrica koje je sama osmislila na temu Dostojevskog, na osnovu kojih smo mogli da pratimo postignuće učenika i motivišemo ih da ovladaju jednostavnijim veb-alatima koji bi im olakšali učenje.

Celu interaktivnu prezentaciju možete videti ovde: https://anyflip.com/scxpd/ojwp/.

S obzirom na to da je Dostojevski deset godina u Sibiru analizirao profile skitnica i razbojnika, na najbolji mogući način, kroz književnost i sve pomenute predmete, dolazimo do zaključka kako je preko potrebno ovo društvo učiniti lepšim i boljim mestom za život. Društvo u kome živimo je puno iskušenja na „putu od kuće do škole”, te je neophodno ovo delo povezati sa stvarnošću i približiti ga mladima koji su na putu zrelosti, pravih izbora i odluka. Iz svega ovoga sledi da je jedan od glavnih ciljeva ovog projektnog zadatka upravo razumeti ovo delo i shvatiti njegovu univerzalnost.

Ovaj čas krunisan je najlepšom nagradom koju smo mogli dobiti – svi učenici bili su motivisani i aktivni do te mere da su razmišljali, udubljivali se i diskutovali do samog kraja časa, kada su pitali da li mogu da imaju više ovakvih časova jer im je bilo zanimljivo, mnogo toga su naučili, a nisu osećali iscrpljenost i umor, već su zaista bili puni energije. Raspitivali su se i da li mogu da urade neki projektni zadatak. Na taj način ispunili smo jedan sveopšti cilj – da učenici iz škole izlaze duhovno, moralno, etički i u svakom smislu uspešniji i ispunjeniji, te ovaj čas mogu pamtiti tokom čitavog života i trajno primenjivati njegov ishod.

 

Autori

Prof. mr Nataša Nedimović

Prof. msr Stefan Nedić

Prof. Sanja Simić de Graf