Značaj ekskurzija kao oblika vaspitno-obrazovnog rada

 

Čega se vi sećate iz škole? Šta je uticalo na to da budete ono što ste danas? Možda je to bio neki grupni projekat, nastavnik koji vas je inspirisao, ekskurzija ili izlet. Možda je to čak bilo nešto što ste radili sami, van škole, nakon što ste učili o određenoj temi. Sigurno je bilo nečeg u vašem životu što je izazvalo vašu strast ili probudilo radoznalost u vama!

Svaki učenik ulazi u učionicu sa drugačijim iskustvom. Znamo da učenici s većim iskustvom bolje rade i uče u školi. Da bi bili uspešni, učenici moraju da povežu ono o čemu su učili sa svojim iskustvom, odnosno sa svojim svakodnevnim okruženjem. Upravo su ekskurzije jedan od načina da se ovaj cilj postigne.

Mi kao nastavnici znamo da su ekskurzije važne, ali u čemu se tačno ogleda njihov značaj? Postoji niz prednosti sa kojima ćemo vas tek upoznati u ovom tekstu! 

Ekskurzije su oblik vaspitno-obrazovnog rada koji se izvodi van učionice. Didaktička vrednost ekskurzije ogleda se u sledećem: direktnom posmatranju, produbljivanju i povezivanju ranijeg znanja i podizanju nivoa opšte kulture. Obično se kaže: „Vrediš onoliko koliko si video!”.

Ovo je jedan od najboljih alata koje možemo koristiti da svakom učeniku pružimo iskustva iz stvarnog sveta. Bilo da se radi o odlasku u biblioteku, muzej, pozorište ili o obilasku istorijskog lokaliteta, svako iskustvo u kojem učenik učestvuje doprinosi njegovom razumevanju sveta i sticanju funkcionalnog znanja. Učenici na taj način razvijaju patriotizam, solidarnost, humanizam, drugarstvo, požrtvovanost, kolektivni duh, životni optimizam i realno shvatanje života.

Kada učenici napuste učionicu i odu na ekskurziju, oni tada mogu da uoče vezu između onoga što su učili u školi i stvarnog sveta. Počinju da shvataju da ono što nauče u učionici može da im pomogne da reše probleme koje vide oko sebe i da ima direktan uticaj na to kakvi ljudi će postati. Učenici produbljuju, proširuju i obogaćuju svoja iskustva podstaknuti da se interesuju za nova saznanja, kako bi nastavni sadržaj povezali sa stvarnim svetom i tako aktivno doprineli razvoju društva. 

Naša država je bogata laboratorija za učenje. Učenici koji idu na ekskurzije postaju empatičniji i tolerantniji i razvijaju veštinu kritičkog mišljenja. Ekskurzije učenicima pružaju priliku da razmišljaju o različitim temama iz drugačije perspektive. Na ovaj način kod učenika se razvija sposobnost posmatranja, opažanja i uočavanja predmeta, objekata i pojava, sagledavanje i razumevanje njihovih međusobnih veza i odnosa kako u prirodi tako i u društvu.

Učenje na ekskurzijama utiče i na rezultate u školi. Pored toga, ekskurzije su važne jer učenici mogu da se bave nastavnim sadržajima na različite načine. One utiču i na to da se učenici sa većom sigurnošću opredele za životni poziv, da neguju upornost i istrajnost, navike, odgovornost, tačnost i vrednost u radu, ali i da razvijaju smisao za lepo, ljubav prema prirodi i njenim lepotama, tekovinama materijalne i duhovne kulture i umetničkom izražavanju, kao i da uoče ulogu čoveka i njegov uticaj na geografsku sredinu i mogućnost njene zaštite. 

Većina učenika još od predškolskog uzrasta veliki deo dana provodi u zatvorenim prostorijama, bez kretanja. Glavne aktivnosti su im društvene mreže, gledanje TV-a, video-igre i slično. Svakako da to negativno deluje kako na zdravlje dece tako i na njihov celokupan psihofizički razvoj. 

Zato ekskurzije imaju svoje zdravstveno, pedagoško i šire društveno opravdanje, s obzirom na to da doprinose poboljšanju zdravlja i ukupnom psihofizičkom razvoju učenika. Napori društva treba da budu usmereni na stvaranje optimalnih uslova za organizaciju ovog značajnog vida pedagoške delatnosti škole i drugih obrazovnih ustanova.

Država u kojoj svako dete živi je neverovatan resurs za proširivanje njegovih znanja. Putem interneta ili u učionici ne možemo sve ljude upoznati niti sva mesta posetiti. 

Nažalost, ekskurzije se ne povezuju sa onim što se uči u školi, a opravdanja se najčešće nalaze u nedostatku vremena, finansija ili činjenici da gradivo nije moguće adekvatno povezati sa temom ekskurzije. Ekskurzije treba da budu u funkciji kvalitetnije nastave i da se povezuju sa proučavanjem nastavnog gradiva. Na taj način nastava se povezuje sa životom, svakodnevni pojmovi se dovode u vezu sa naučnim pojmovima, a učenici određene sadržaje izučavaju neposredno. Ovo iskustvo učenja putem ekskurzija može oživeti lekcije i probuditi entuzijazam u učenicima. Kao nastavnicima dužnost nam je da im to i omogućimo, jer su oni pokretačka snaga budućnosti i obrazovanja.

 

Izvori:

1. Ostojić, N. (2016). Efekti ekskurzije učenika osnovne škole kao oblik obrazovno-rekreativnih i turističkih kretanja u Vojvodini. Doktorska disertacija. Novi Sad: ACIMSI.
2. Pravilnik o organizaciji i ostvarivanju nastave u prirodi i ekskurzije u osnovnoj školi, „Sl. glasnik RS”, br. 30, 25. april 2019.
3. StanićJovanović, S. (2015). Edukativna uloga ekskurzionog turizma. Turističko poslovanje, 15, 125–133.
4. Lazić, M. (2008). Metodički priručnik iz istorije. Beograd: Društvo istoričara Srbije „Stojan Novaković”.
5. https://lifedu.upol.cz/IO/IO3_final_SRB.pdf.

 

Jelena Lilić, master istoričar 

Završila je istoriju na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu. Odmah po završetku studija počela je da radi u osnovnom obrazovanju odraslih, gde je neprocenjivo iskustvo stekla kao nastavnik istorije i preduzetništva u „Kazneno-popravnom zavodu” u Sremskoj Mitrovici. Pobedila je na konkursu „Digitalni čas” Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija u školskoj 2018/19. godini sa temom „Istorijski izvori” i na istom konkursu u školskoj 2019/20. godini osvojila treće mesto sa temom „Moravska Srbija u borbi protiv Turaka”. Na konkursu „Magija je u rukama nastavnika” nagrađena je za najbolju interakciju sa učenicima u osnovnoj školi sa radom „Novinska agencija ’Antički Rim’ javlja…”.Trenutno je zaposlena u dve škole – u OŠ „Milivoj Petković Fećko” u Platičevu kao nastavnik istorije i u OŠ „Ivo Lola Ribar” u Rumi kao nastavnik istorije i preduzetništva u okviru osnovnog obrazovanja odraslih.